Posle dve godine napora SAD sve manje veruju da je moguće ponovo oživeti nuklearni sporazum koji je Tramp napustio 2018. godine. Američki zvaničnici su pre nekoliko dana priznali da taj poduhvat nije u fokusu njihove politike prema Iranu od septembra prošle godine, kada su u toj zemlji izbili protesti zbog smrti mlade žene Mahse Amini u policijskom pritvoru. Od tada pregovora nije bilo jer je Iran odbacio nacrt predloga za oživljavanje sporazuma.
Zapadne zemlje ne žele da ulažu napor u postizanje dogovora sa Islamskom Republikom Iran sve dok prodaje oružje Moskvi i koristi represivne mere za gušenje građanskih protesta, koje uključuju čak i pogubljenje demonstranata.
Iranci nisu posebno zabrinuti zbog toga i nastavljaju sa ubrzanim sprovođenjem svog nuklearnog programa, uprkos činjenici što ekonomija u toj zemlji posrće.
U svom najnovijem pokušaju da pojačaju pritisak na Teheran, SAD, Velika Britanija i EU su ove nedelje uvele nove sankcije desetinama iranskih zvaničnika i pravnih lica. Dok je uvodila sankcije Iranu, EU je, iz straha da ne ubije svaku nadu da će se obnoviti nuklearni sporazum, izbegla da Revolucionarnu gardu (IRGC) stavi na listu terorističkih organizacija iako se za to u svojoj rezoluciji zalaže Evropski parlament.
Iran pokušava da kupi vreme. Taktički potezi u 2023. godini iscrpeće zapadnu, ali i iransku i rusku stranu.
Bajdenova administracija ponavlja da neće dozvoliti Iranu da dođe do nuklearnog oružja ni pod kakvim okolnostima. Nije potrebno mnogo truda da bi se razumelo šta Bela kuća pod tim podrazumeva. Ako bude potrebno, SAD i njeni saveznici bombardovaće iransku nuklearnu infrastrukturu.
Utisak je da Irancima trenutno ne odgovaraju nuklearno širenje u regionu i još veća izolacija u međunarodnim odnosima, kao ni rizik da Kina kao najveći potrošač energije okrene leđa iranskoj nafti.
Međutim, u slučaju američkog vojnog udara, čitava situacija bi se iz temelja promenila. Iransko rukovodstvo bi tada bilo primorano da učini sve što može da zaštiti sopstvenu bezbednost. Amerikanci bi tako indirektno obnovili kredibilitet tvrdolinijašima unutar iranskog establišmenta i udahnuli im novu snagu i energiju.
Bez obzira na pogoršanje odnosa, američki i evropski zvaničnici još uvek drže otvorena vrata diplomatiji kako bi spasli ono što je ostalo od klinički mrtvog nuklearnog sporazuma koji je Teheran 2015. potpisao sa svetskim silama.
Evidentno je da se i SAD i Iran drže statusa kvo, u kojem ni jedni ni drugi ne prelaze crvene linije koje bi dovele do sukoba. Irancima se ne žuri. Jasno im je da bi žestoke sankcije bile minimalno ublažene, čak i ako bi se postigao sporazum. Sličnog stava su i SAD. Bajden ne pokazuje preveliku želju za postizanje dogovora sa Iranom. Takav pristup je dugoročno neodrživ, i to će vreme pokazati.
U pozadini rata u Ukrajini ovo pitanje ne prestaje da ugrožava odnose između zapadnih sila, s jedne, i Irana, Kine i Rusije, s druge strane. Mogućnost oživljavljanja nuklearnog sporazuma iz dana u dan se sve više smanjuje.