Marlon Brando je te 1972. trebalo da se u filmu "Poslednji tango u Parizu" u jednoj od scena pojavi potpuno go, dok je kamera usmerena tačno u njega, i to spreda. Kako je kasnije napisao u svojoj autobiografiji "Songs My Mother Taught Me", ovo je postalo jedno od "najsramotnijih iskustava u čitavoj njegovoj karijeri".
To je bio toliko hladan dan da se "njegov penis smanjio na veličinu kikirikija", po sopstvenom Brandonovom priznanju. "Jednostavno je uvenuo", napisao je on. Glumac je dodao i da se njegovo telo "potpuno povuklo", te da je pod stresom i postiđen koračao setom, u nadi da će se nešto promeniti. Onda je dobio ideju.
"Uvek sam čvrsto verovao u moć uma nad materijom, pa sam se koncentrisao na intimne delove, pokušavajući da nateram moj penis i testise da porastu. Čak sam i razgovarao sa njima", napisao je, ali njegov trud nije urodio plodom:
"Um me je izneverio. Bio sam ponižen."
Zamolio je direktora seta za sat vremena pauze, obavestivši ekipu da neće odustati, ali niko nije izgledao kao da mu veruje: "Po njihovim licima mogao sam da zaključim da su odustalu od mene. Možda nije iznenađujuće, ali ja sam odlučio da jednostavno ne mogu da odigram scenu na taj način".
Pola veka nakon što je lansiran "Poslednji tango u Parizu" ostao je sinonim za seksualnu eksplicitnost na fillmu, čak i nakon što su objavljeni daleko slobodniji i lascivniji. Kada je tek objavljen u Americi dobio je retku oznaku X, obično rezervisan za pornografiju.
Ono što ovaj film čini legendarnim nije golotinja ili brutalna scena silovanja u kojoj je korišćen puter umesto lubrikanta, za koju se kasnije ispostavilo da je bilo stvarna, već Brandova sirovost na ekranu. Inače, godinama kasnije glumica Marija Šnajder priznala je da je scena silovanja zapravo bila stvarna, te da nije bila upoznata sa tim da će se odigrati. U trenutku snimanja filma imala je 19 godina.
"Scena nije bila u originalnom scenariju. Rekli su mi to tek kada je trebalo da je snimimo. Marlon mi je govorio da ne brinem i da to nije stvarno, ali moje suze bile su stvarne. Iskreno, osećala sam kao da sam bila silovana. Osećala sam se poniženo, kao da su me silovala obojica, i Marlon i Bertoluči (režiser). Posle snimanja Marlon me nije tešio niti se izvinio. Srećom, snimili smo sve iz prve. Više se nikada nisam skinula u filmu iako su mi nudili mnogo takvih uloga. Danas su ljudi naviknuti na takve filmove, ali ovaj je premijeru imao 1972. i to je bilo skandalozno", rekla je pre nekoliko godina.
Režiser ostvarenja Bernardo Bertoluči priznao je da je scena silovanja snimljena bez saglasnosti glumice, te da su on i Brando skovali zaveru protiv Marije.
Sam Brando nije bio siguran da je film dovoljno dobar, iako su svi drugi bili uvereni u to, a on je čak nominovan i za Oskara za tu ulogu.
"'Poslednji tango u Parizu' dobio je mnogo pohvala, iako sam uvek mislio da je to preterivanje. Do danas ne mogu da kažem o čemu se radi u filmu. Dok smo ga pravili, ni Bernardo to nije znao... Bilo je tu reči o mnogo stvari, pretpostavljam, i možda ćiu jednog dana shvatiti koje su to", napisao je on.
Drugi se nisu složili - mnogi su veličali ovu Brandovu ulogu, od Martina Skorsezea do Breda Pita. "Najčistija poezija koja može da se zamisli, sa dinamičnim pokretom", opisao je Skorseze Marlonovu ulogu.
Brando nikada više nije preuzeo na sebe ovako duboku, zahtevnu ulogu. "Ovaj film je od mene zahtevao mnogo emocionalne borbe sa samim sobom. Kada je bio završen, odlučio sam da više nikada neću emocionalno uništiti sebe da bih snimio film. Osećao sam se kao da sam narušio svoje najdbulje ja i više nikada nisam želeo toliko da patim", napisao je u memoarima.
(Kurir.rs/ Blic žena)
Bonus video: