Veštačka inteligencija odavno nije više naučna fantastika. Razvoj ovakve tehnologije je sve veći, a mišljenja su podeljena.
Sa jedne strane naučni krugovi I kompanije razvijaju veštačku inteligenciju na sve moguće načine, dok su određene organizacije protiv ove ekspanzije. Ipak koliko god da su podeljena mišljenja, razvoj ove tehnologije cveta u svim razvijenim državama sveta.
Jedan od najpoznatijih humanoidnih robota je Sofija. Pre par godina ovom robotu je organizovana svetska promocija, pa je predstavljena I holivudskim zvezdama, ali I državnicima. Vil Smit je imao priliku da razgovara sa robotom Sofija, kao I bivša nemačka kancelarka Angela Merkel.
No, ovo je samo deo onoga što se razvija u današnje vreme. Veštačka inteligencija se razvija i u vidu programa sa kojim svi koji imaju pristup Internetu već mogu da razgovaraju. Primene su raznolike. Od umetničke, fabričke pa do vojne upotrebe, ali I medicinske, veštačka inteligencija brzo ulazi u živote današnje civilizacije.
Najveći strah onih koji su protivnici ove tehnologije jeste gubitak posla velikog broja ljudi koji mogu biti zamenjeni robotima ili drugim oblicima veštačke inteligencije.
Prof. dr Petar Kočović, profesor informacionih tehnologija, gostovao je u jutarnjem programu Kurir televizije gde je otkrio kada možemo očekivati da će nas veštačka inteligencija sustići.
- To kada će veštačka inteloigencija da se susretne sa prirodnom zove se tačka singulariteta i ona je pomerena sa 2100. godine na 2050. godinu. Ona se uvek menja. Biće potrebno dosta vremena da se sve ovo na čemu se radi, integriše, a glavni problem je svest koja treba da se reši.
Kočović se potom osvrnuo i na same robote i koliko su oni zapravo napredovali do sada.
- Roboti mogu da rade svašta. Imamo 4 generacije veštačke inteligencije koje su istovremeno vezane za robote. Imamo robote koji mogu da rade to što su isprogramirani. Zatim robote koji s polja primaju bežične instrukcije, znači nema sopstvenu memoriju. Sledeća kategorija su roboti koji mogu da donose odluke, ali samo za ono zašta su isprogramirani. Četvrta generacija robota može da donosi sve žive odluke dok u trku uče, a pritom mogu da telefoniraju i rade elementarne stvari - rekao je Kočović.
Voditeljku Olju Lazarević interesovalo je koliko smo blizu da imamo napredne robote i da li bi to predstavljalo opasnost po ljude.
- To sam definisao ovom tačkom singulariteta gde će susresti prirodna i veštačka inteligencija i da budu na istom nivou. Što se tiče toga da li mogu da nas ugroze, za sada oni nisu isprogramirani. Međutim u okviru projekta koji radi Boston dajnamiks, rade na tome da se dvonožni roboti počnu koristiti u vojne svrhe. Odnosno da budu ratnici. Američka vlada je platila veliku količinu novca da se oni osposobe u ratne svrhe. U tom slučaju bi oni bili opasni po ljude - istakao je Kočović.
Kurir.rs