Avioni nekadašnje Jugoslavije, bili su na meti otmičara više puta. Tadašnja štampa nije objavljivala ove informacije pa su neke od otmica potpuno zaboravljene, ali jedna od gotovo filmskih priča je ostala zapamćena I to kada su putnici nadmudrili otmičare.
Čuvena otmica aviona se dogodila u noći između 26. i 27. septembra 1981. godine na liniji Titograd – Beograd. Avion su oteli mladići iz Hrvatske, a o motivima se I dan danas raspravlja. Tri hrvatska državljana su, naoružani jednim pištoljem I nožem, u avion ušli u Titogradu, današnjoj Podgorici, uspeli su da prođu kontrolu pri ulasku, a na ovom letu su bile poznate ličnosti kao I ceo sastav lokalnog fudbalskog kluba “Budućnost”.
Iako je trebalo da sleti u Beogradu, Boing 727 je završio nedaleko od azijske obale, na mediteranskom ostrvu Kipru u gradu Larnaki gde se ova filmska drama završila zahvaljujući preduzimljivosti putnika. Do dana današnjeg nije otkriveno zašto su ovi mladići oteli avion.
Žarko Vukčević, nekadašnji fudbaler FK Budućnost, bio je jedan od putnika koji se tada našao u toj nezgodnoj situaciji. On je u svom uključenju za jutarnji program Kurir televizije otkrio kako je to zapravo izgledalo.
- Letelo se iz Titograda, za Dubrovnik, pa onda za Beograd. Iz ekonomskih razloga da JAT ne bi imao velike troškove spajali su letove jer nije bilo mnogo putnika u tom periodu. Kada smo iz Dubrovnika poleteli za Beograd to se desilo. Sedeo sam u prvom redu sa još dvojicom kolega iz fudbalskog kluba kada je došao čovek i uperio mi pištolj u glavu. Rekao je da se prebacimo u zadnji deo aviona - rekao je Vukčević i nastavio:
- Bilo nas je svega 50 putnika tako da kada smo se svi prebacili u zadnji deo aviona, prednji deo aviona je ostao prazan. Na jednom od sedišta je bila žena koja je takođe bila u toj grupi koja je otela avion. Kako je prolazilo vreme hvatao nas je strah, ali smo dobili i neku vrstu humora pa smo se i šalili.
Pilotima su navodno prvo naredili da lete na jug, ka Italiji, ali su ubrzo promenili kurs ka glavnom gradu Grčke - Atini gde su planirali da natoče gorivo koje im je ponestajalo.
U trenucima nepažnje otmičara koji je konstantno bio sa njima u kabini, iskusni kapetan Zekavica je tajno alarmirao kontrolu letenja na surčinskom aerodromu u Beogradu.
Dozvola za sletanje na atinski aerodrom je prvobitno odbijena, ali se jugoslovenski vazduhoplov ipak tamo prizemljio nešto iza ponoći, 27. septembra.
Putnicima je nakratko laknulo, a pojedini su čak počeli da kuju plan za bekstvo.
Pošto su napunili rezervoar, nastavili su višesatni put ka Izraelu, preko Egejskog i Sredozemnog mora.
Prema tvrdnji glavnog otmičara Borivoja Jelića, tamo su se uputili jer „Jugoslavija nije imala zvanične diplomatske kontakte sa tom zemljom", te nije postojala bojazan od izručenja.
Do planirane destinacije - aerodroma Ben Gurion u Tel Avivu, JAT-ov avion ipak nije stigao.
„Izraelci nisu dozvolili sletanje, čak su podigli par borbenih lovaca (avion F-16) da bi pokazali da ako se ogluše o njihovu naredbu, postoji mogućnost obaranja, što je inače standardna procedura u ovakvim slučajevima", ističe istoričar Kukobat.
Kada je i ovaj plan propao, avion je ponovo promenio kurs i zaputio se ka Kipru.
Po sletanju aviona na aerodrom u Larnaki, konačno se ukazala izgledna prilika za bekstvo.
U zadnjem delu aviona bila je bolesna žena iz Nikšića, koja je iz Titograda upućena na lečenje od raka u Beograd.
Otmičari su zamoljeni da joj se ukaže hitna pomoć dok borave na Kipru, što je vođa grupe Borivoje Jelić prihvatio.
Bolesnicu su iz aviona izneli na zadnja vrata, kod repa aviona, koja su tom prilikom ostala otvorena.
Odjednom je kroz unutrašnjost aviona počeo da se širi dim, na šta je neko počeo da viče „požar, požar".
Ispostavilo se da je neko od putnika, navodno Milan Šijan - nekadašnji partizan i oficir u penziji, zapalio nekoliko novinskih listova u toaletu.
- Kada su zapalili taj "požar" ja sam stvarno mislio da je požar - rekao je Vukčević.
Deo putnika je iskoristio priliku i nagrnuo na zadnja vrata, dok je Žarko Vukčević pohitao ka pomoćnom izlazu za slučaj opasnosti, koji vodi na krilo aviona, i otvorio ga, doduše, nepravilno.
„Pročitali smo 10 puta u prospektu kako se to radi, ali na kraju umesto da vrata izbacim napolje, stavio sam ih unutra, pa su smetala drugima dok su izlazili jer su morali da ih preskaču", priseća se nekadašnji fudbaler.
Nekako su ipak uspeli da skoče na krilo aviona, a potom na pistu odakle su potrčali ka policijskim kolima koja su videli u daljini.
U avionu je ostalo osoblje i fudbaler Petar Ljumović, rođak stjuardese Radice Đurđević.
Prema navodima u diplomskom radu „Otmica JAT-ovog aviona '81. Prilog proučavanju terorističke delatnosti protiv Jugoslavije" Marka Kojića, trojica otmičara su zatim otišla u zadnji deo aviona kako bi pregovarali sa „nadzornikom aerodroma" o predaji kiparskoj policiji.
Taoci su to iskoristili i aktivirali vazdušne tobogane na ostalim vratima, ne sačekavši da se naduju do kraja, i tako pobegli od naoružanih otmičara, ostavivši ih same u avionu.
Uvidevši da su nasamareni, te da im je otmica propala, predali su se policiji.
Kurir.rs