„Filantropija podrazumeva stalan napor da se dobrobit ljudi konstantno unapređuje. Izražava se kao nesebična želja da se ličnim delovanjem ili izdvajanjem pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija i zato je važno da se dobročinstvo prepozna, istakne i podrži, jer može poslužiti i nekom drugom kao inspiracija za angažovanje za dobrobit celog društva. Takođe, kroz filantropiju se ukazuje na probleme u društvu čime se doprinosi njihovom sistemskom rešavanju”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, koja ove godine 16. put dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju.
- Ko može da bude nominovan za nagradu?
Za nagradu se mogu nominovati sve domaće i strane kompanije, mala i srednja preduzeća, medijske kuće, korporativne fondacije i pojedinci. Njih mogu da nominuju svi zainteresovani građani, neprofitne organizacije, mediji, PR i marketinške agencije, ali se mogu nominovati i oni sami. Poslovni sektor se može prijaviti za više kategorija nagrade istovremeno i mi ih ohrabrujemo da tu priliku iskoriste, jer se na taj način ističe više aspekata njihovog filantropskog delovanja. Za dobročinitelje su predviđene dve kategorije nagrade: nagrada za individualnu filantropiju i nagrada za mlade filantrope, koja je rezervisana za osobe mlađe od 30, uključujući tu i one najmlađe.
Prijave se mogu dostaviti do 14. februara, a više informacija o propozicijama konkursa, načinima prijavljivanja i sastavu žirija mogu se naći na sledećem linku: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.
- Pomenimo neke od dosadašnjih dobitnika VIRTUS nagrade za individualni doprinos filantropiji.
Iako je u prvim godinama dodeljivanja VIRTUS nagrada, pre svega, bila namenjena predstavnicima poslovnog sektora, primeri plemenitih ljudi koji su želeli da pomognu drugima, učine nekog srećnim i da nešto promene nabolje, inspirisali su nas da pokrenemo posebnu nagradu za individualni doprinos filantropiji. Konkretan povod za uvođenje ove kategorije bili su građani, koji su dali doprinos sanaciji štete nastale nakon poplava u Srbiji 2014. godine, kao i brojnim drugim akcijama koje su pokrenuli ili podržali.
Navešću neke od od ilustrativnijih primera tog individualnog, ali nikako malog, doprinosa filantropiji: Vanja Petković iz Novog Sada, predsednica Udruženja „Čepom do osmeha“, koordinirala je aktivnosti tokom kojih je u 2021. godini sakupljeno više od 100 tona plastičnih čepova i dodeljeno 6 namenskih pomagala za decu sa invaliditetom, među kojima su i sredstva za učenje. Vanja je često angažovana i u slobodno vreme, s obzirom na to da "Čepom do osmeha" doživljava kao svoj način života, a ne trenutni projekat. Njen dosadašnji volonterski angažman broji preko 1.500 sati. Sanja Dejanović iz Beograda je u okviru svojih humanitarnih aktivnosti tokom 2021. godine sarađivala sa brojnim humanitarnim organizacijama i beogradskim Centrom za socijalni rad. Uspešno je realizovala i akciju pomoći za 12 domaćinstava u nepristupačnim selima u regiji Stare Planine. Uz to, već četiri godine, Sanja je Baka Mrazica deci iz socijalno ugroženih porodica, za koju organizuje nabavku, pakovanje i podelu više od 100 paketića.
- Šta je to što inspiriše građane na pokretanje filantropskih akcija?
Verujemo da njihova motivacija za bavljenje filantropijom uključuje mogućnost postizanja nekakve promene, želju da se pomogne drugima, solidarnost i saosećanje sa problemima njihovih sugrađana, osećaj zadovoljstva i ispunjenosti što se nekome pomoglo i osećaj odgovornosti prema društvu čiji su i sami deo. Građani sami navode da ih na dalje delovanje za opšte dobro posebno motiviše kada vide rezultat akcije u kojoj su učestvovali ili kada dobiju povratnu informaciju o ishodu aktivnosti i načinima na koje je ta njihova podrška iskorišćena. Smatraju da isti princip važi za sve darodavce, ali i one koji podršku primaju, te da je veoma važno omogućiti povratnu informaciju svima onima koji u nekoj aktivnosti za opšte dobro učestvuju. Na taj način stiču poverenje donatora da njihov novac neće biti zloupotrebljen, da će otići na pravo mesto, što te iste donatore neretko opredeli da daruju ponovo, dok neke druge inspiriše na to da im se u tome u budućnosti priključe. Važan motiv je i uverenje da vlastitim angažovanjem doprinose rešavanju nekog važnog problema u zajednici.
Mobilizacija građana je najuspešnija kada akcije za opšte dobro pokreću fizička lica (lične inicijative), zdravstvene institucije, fondacije i udruženja građana. Akcije u kojima je najveći broj građana spreman da učestvuje odnose se na pomoć deci, siromašnima, starima, bolesnima i žrtvama nasilja, dok javnost i dalje ne pokazuje visok nivo entuzijazma za učestvovanjem u akcijama pomoći migrantima, Romima, LGBT+ osobama, kao i u akcijama usmerenim na kulturu, nauku i sport.
- Koja je ukupna procenjena vrednost donacija u 2021. godini?
Prema podacima Catalyst Balkans, u 2021. godini u Srbiji je zabeleženo je 4.055 filantropskih akcija, a vrednost donirane sume je iznosila 42,5 miliona evra. Iako to predstavlja pad u odnosu na 2020. godinu, koju je obeležila pandemija kovida 19, i tokom koje su zabeležene rekordne vrednosti donacija u poređenju sa godinama koje su joj prethodile, može se reći da se trend rasta obima i intenziteta filantropskih aktivnosti nastavlja. Naime, kada se broj akcija i iznos donirane sume stave u širi kontekst i posmatraju u odnosu na godine pre pandemije, primetno je da je 2021. godina bila najuspešnija godina za filantropsku zajednicu.
- Kako razvoj filantropije doprinosi razvoju društva?
Najveći značaj filantropije ogleda se u pomoći ugroženim pojedincima i grupama, dok predstavnici poslovnog sektora smatraju da se, kroz aktivnosti društveno odgovornog poslovanja, određeni napredak može napraviti i u domenu ekologije i zdravstva. U tom smislu, filantropija se doživljava kao ključna za pomoć na individualnom nivou, pre svega, uz stav da pojedincima na koje su ove aktivnosti usmerene, mogu da promene živote i imaju ogromne efekte, što svakako nije zanemarljivo. Osim toga, filantropija ima značajnu ulogu u ukazivanju na probleme i podizanju njihove vidljivosti, kako bi se oni dalje sistemski rešavali. Posmatrajući širu sliku, ona se, ipak, dominantno percipira kao određena vrsta korektiva i davanja doprinosa sistemskim praksama, ili „prva pomoć” u situacijama velikih kriza ili situacijama kada sistemski odgovor nije adekvatan.
Iako postoji saglasnost u ocenama da filantropija i ne treba da teži tome da donosi rešenja većih, društvenih, sistemskih problema, jer je to uloga države, prisutan je i stav da bi se njeni dometi mogli unaprediti. Preduslovi za veću delotvornost filantropskih akcija su strateško planiranje, kontinuirani rad u skladu sa usvojenom strategijom, umrežavanje različitih aktera i njihova koordinirana aktivnost u smeru postizanja zajedničkog cilja.