Stav Srbije je teritorijalna autonomija na Kosovu. Nikad joj to nećemo dati. To nije moguće, razumete li, poručio je funkcioner pokreta na čijem je čelu kosovski premijer
I Nemačka, koja slovi za jednog od najvećih evropskih zaštitnika takozvane države Kosovo, pridružila se sve glasnijim pozivima da se Zajednica srpskih opština (ZSO) mora formirati. Jasnim stavom nemačke ambasade u Prištini da ne odobrava preduslove za osnivanje ZSO, koje je postavio kosovski premijer Aljbin Kurti, Berlin je praktično "oduvao" Kurtija i tako mu ostavio još uži prostor za političke igre. Da je Priština spremna da pravi čak i ulični haos, nagovestio je predsednik kosovske skupštine Gljauk Konjufca, inače funkcioner Kurtijevog Samoopredeljenja.
Priziva haos
Svađajući se sa izjavom američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, koji je poručio da će ZSO biti formirana s premijerom Kosova ili bez njega, Konjufca je zapretio da će u tom slučaju zajedno s građanima izaći na ulice. Kako prenose prištinski mediji, on je rekao da su protesti mogući i da je spreman da i sam u njima učestvuje.
- Nije u pitanju da li će se ZSO formirati sa Aljbinom Kurtijem ili bez njega, ali bez premijera Kosova ona se ne može formirati. Ako premijer promeni stav, mada mislim da to nije izvodljivo, uvek će neko da organizuje narod da ga zaustavi. Ako ne budem na ovoj funkciji, na putu sam da to zaustavim. Molim vas da zaštitite interes Kosova... Stav Srbije je teritorijalna autonomija na Kosovu. Nikad joj to nećemo dati. To nije moguće, razumete li? Nemoguće je pronaći oblik takve zajednice, već imamo zajednicu kosovskih opština - izjavio je Konjufca.
Radikalizacija
Istraživač sa Instituta za evropske studije Petar Milutinović ocenjuje za Kurir da su ovakve političke izjave odraz namere da se ne izađe u susret kosovskim Srbima i da se opstruira proces njihove integracije u kosovski sistem.
- Njima je u interesu da nastave sa sistemskom diskriminacijom i anuliranjem onoga što je dogovoreno Briselskim sporazumom kako bi ostvarili svoju državnost. Ali to ne mogu da urade a da prethodno ne postignu kompromisno rešenje sa Srbijom. Pogotovo je to vidljivo u ovoj situaciji kad Briselski sporazum ne isporučuje rezultate. To je prilika za sve radikalnije izjave kosovskih zvaničnika. Takve poruke služe tome da se dodatno destabilizuju prilike, jer Priština želi da sebi digne političku cenu. U Prištini su svi protiv toga da se napravi kompromisno rešenje s kosovskim Srbima, a oni se bore za svoja ljudska i manjinska prava. Ta prava Priština ne poštuje, što znači da ne poštuje evropske vrednosti, iako je kao entitet ili teritorija podnela zahtev za članstvo u EU i pokušava da uveri Brisel da može da ispuni sve one postavljene kriterijume - smatra naš sagovornik.
Kurir.rs