Velika je muka biti novinar opozicije u Srbiji danas. Svakog dana treba naći novog sagovornika koji će kritikovati vlast, a bara plitka...
Ono nekoliko akademika posustalo, što zbog reume, što zbog sticaja okolnosti. Jedan, recimo, prodiskutovao i modernizaciju naoružanja Vojske, i ZSO sa stanovišta međunarodnog prava, i raspodelu para za kulturu, iako mu je struka saobraćaj, i terao bi i dalje da mu praunuci nisu zabranili da učestvuje u okruglom stolu na temu „Primena novih tehnika u operaciji srca u uslovima Vučićeve strahovlade“. Deca rekla ili onda ostane kod kuće, ili oni neće ići u školu jer im se drugari smeju.
Ni sa rediteljima nije bolje: neki od države dobili pare za novi film, pa naprasno promenili mišljenje o vlasti, a drugi ćute jer se nadaju istom.
Od pisaca su prvo digli ruke njihovi čitaoci, a onda i opozicioni novinari: „Ne ume, brate, dve normalne rečenice da sastavi! Sve nešto okruglo pa na ćoše, budibog s nama...“, žale se jedan drugom poslenici sedme sile na jednoj tribini nevladinih organizacija.
Probalo se i sa glumcima, ali tu se javio tehnički problem: ko da im napiše tekst? Osim toga, to su glumci, njih ne zanimaju društveni problemi.
Sad ih biraju ovako: „Je l’ on glumi advokata u onoj seriji? Glumi! Onda može da priča o Vučićevim izmenama izbornog zakona!“, ali klimavo je.
Zato je u Srbiji stalno otvoren konkurs za sagovornike na temu „Aleksandar Vučić“... i zato se desilo ono što se desilo Danasu prošle nedelje.
U najkraćem, objektivno (dakle, bez zacenjivanja od smeha iako je urnebesno) i na osnovu činjenica lako proverljivih i svima dostupnih, priča ide ovako...
U neutvrđeno doba dana početkom februara političkoj novinarki Danasa I. M. Š. na Tviteru se obratila osoba s niknejmom „Daniel Smith“, s predlogom da da intervju o tome kako Srbija treba da prizna Kosovo i kako je Vučić i ovakav i onakav... Prema sopstvenom priznanju, novinarki ništa nije bilo sumnjivo: pregledom onoga što je „Daniel Smith“ postovao na Tviteru do tada uverila se da je on na političkoj liniji Danasa, i još je imao normalno ime, a ne Bora Konj, Koza Na Štiklama ili Maja Do Jaja... ili kako se već na Tviteru nazivaju. Od velikog značaja, pretpostavljamo, bilo je i to što je „Still“ rekao za sebe da je „britanski analitičar“ specijalizovan za Zapadni Balkan. Šta ćeš više?
Tras pitanja, tras odgovori - i u Danasu osvane intervju preko cele strane: „Danijel Smit: Vučić mora da shvati da priznanje nezavisnosti Kosova nije stvar kompromisa, već priznanje realnosti“.
Ruku na srce, ovaj tekst ni po čemu nije odudarao od onoga što Danas objavljuje svakog dana, i sve bi prošlo bez problema da se vrlo brzo nije ispostavilo da narečeni ekspert ne postoji i da iza njegovog Tviter naloga (i iza odgovora na pitanja Danasa) stoji, najverovatnije, Albanac kome internet i inače služi za plasiranje političkih stavova koji idu naruku Kurtiju i kompaniji.
A šta uradi novinarka I. M. Š.? Umesto da pokupi kosu u rep i pokrije se ušima, ona napiše da su joj sve smestile srpske i ruske službe! Kao, one su izmislile „Stilla“ da bi diskreditovale Danas, da bi ovaj list, koji je svetionik slobode i istinitog informisanja, ispao glup!
U teoriji takve su zakulisne igre svojstvene tajnim službama.
Ali, ako je tako, onda I. M. Š. i Danas za sledeći Dan bezbednosti od Vulina treba da dobiju najmanje zlatne značke. Jer niko nije toliko uspešno kompromitovao opozicionu štampu u Srbiji kao oni.
N. N.