Pripadnici MUP-a Srbije iz sektora za vanredne situacije, koji su otputovali u Tursku, zajedno sa kolegama iz Italije ulažu maksimalne napore kako bi pomogli u spasavanju i traganju za preživelima u ruševinama nakon razornog zemljotresa koji je pogodio tu zemlju.
U razornom zemljotresu koji je u ponedeljak pogodio jug Turske i Siriju stradalo je skoro 20.000 ljudi. Nastavlja se potraga za preživelima.
Da li se očekuje još potresa, kakva je opasnost od zemljotresa u Srbiji, koliko su bezbedne zgrade i objekti širom zemlje, i o trouglu života - o tome je poveden razgovor sa gostima "Redakcije" Ivanom Ristićem, meteorologom, koji već godinama izučava zemljotrese, profesorom, doktorom Radomirom Folićem, predsednikom Saveza građevinskih inženjera Srbije i Slobodanom Naumovićem, građevinskim inženjerom u Saobraćajnom institutu CIP.
Kao neko ko godinama istražuje zemljotres, Ristić je dao svoj uvid u situaciju.
- Kada bude Rihterova skala pala na tri bićemo bezbedni - započeo je Ristić i predstavio analizu dešavanja u prethodnim decenijama, koju možete videti amplitudarno na slici:
- Od 2000. godine dolazi do povećane frekvencije u dubini zemlje i do poratsa temperature. Najjači zemljotres u Čileu pokazao je naučnicima da su najbitnija dešavanja ispod tektonskih ploča, i toplota koja struji iz samog jezgra, gde je temperatura 6.000 stepeni! Ta toplota se ne prenosi uvek istom brzinom, to naučnici pokušavaju da otkriju zašto se dešava - rekao je Ristić.
Radomir Folić je profesor koji je decenijama posvetio izučavanju gradnje koja bi ljude mogla da zaštiti prilikom zemljotresa.
On je dao uvid u prethodne situacije u Turskoj, kada su se zgrade rušile kao kule od karata, predupređuje se procenom tla gde se gradi.
- Tek 1964. godine nakon tragedije u Skoplju, jedna grupa naučnika, napravila je propise po ugledu na ruske propise za gradnju, nakon čega se projektuju objekti sa ciljem da se u potpunosti sačuvaju. Bio sam mlad tada, i u tadašnjoj oskudici kadrova, trećeg dana poslali su me u Skoplje, nakon zeljotresa, gde je jedno moderno naselje bilo tako urušeno da su kompletni spratovi nestali u zemlji! To je bilo za ne verovati, video sam grozne scene - rekao je Folić, koji je tada počeo da se bavi ovom problematikom.
Zaključio je da je veoma bitno na kakvom tlu se gradi zgrada.
- Morate upotrebiti krute armirane betonske zidove u dva unakrsna pravca. Kada dođe do približavanja prirodne frekvencije i oscilacije objekta i vibracija zemljotresa, temelji su vrlo važni. Turska ima izvanredne naučnike, kao i iItalija, Grčka i Portugal i Makedonija imaju izvaredna naučna istraživanja, a između tih istraživanja i prakse je velika razlika - rekao je Folić i dodao:
- Projekti se ne realizuju na adekvatan način. Zamisao zakonodavstva je jedno i realizacija je drugo.
Slobodan Naumović misli da je investitor taj koji direktno utiče na vrednost i sigurnost objekta.
- Investitor je taj koji ulaže novac za izvođenje i izgradnju samog projekta. On definiše izvođaču da li će, ili neće da primeni sve iz projekta. Problem može da nastavi i kod samih izvođača - započeo je, ukazujući da investitori često kada su slabijeg materijalnog stanja mogu da napravi manje kvalitetan objekat - ukazao je on sa aspekta projektne dokumentacije.
Ristić misli da bi u Beogradu zemljotres bio katastrofalan, dok se profesor Folić prisetio zmeljotresa u Sremskim Karlovcima koji je najviše stradao u 18.veku, kao i Lazarevca, Novog Sada, Ade i Mola.
- Nema armature, poprečna armatura je bitna, ako detalj nije dobro izveden ne piše nam se dobro. Naša građevinska praksa je daleko kvalitetnija nego u Turskoj - rekao je Folić pa pojasnio šta je "trougao života":
- Treba se sakriti pored stola, ili pored kreveta, to su najbezbednijji prostori koji štite od pada i prevrtanja nameštaja. - rekao je.
Najkritičniji delovi u Srbiji su centralna Srbija i Kopaonik, mišljenja je Ristić.
- Prema mojim podacima svi jači zemljotresi su bili na proleće i jesen. Najviše su od 5-6 Rihtera. Ako je za utehu, posle 2000. godine nije bilo jačih zemljotresa - rekao je Ristić.
Kurir.rs