Kada se u leto 1952. godine Aleksandar Pol požalio da mu je loše, njegova majka je odmah znala o čemu je reč.
Ubrzo mu je i zvanično dijagnostifikovana dečja paraliza. Kako bolnice više nisu mogle da prime sve zaražene, medicinsko osoblje je njegovu majku posavetovalo da pokuša sama da ga izleči kod kuće.
Međutim, nakon petog dana, tadašnji šestogodišnjak je izgubio sve motoričke funkcije i sposobnost disanja. Ubrzo je smešten u čelična pluća. Narednih 70 godina, ova neinvazivna mehanička ventilacija je za njega značila ne samo život, već i dom.
Kada se prvi put probudio u gvozdenim plućima, Aleksandar je mislio da je mrtav. Pokušao je da dodirne nešto kako bi stekao osećaj stvarnosti. Međutim, nije mogao da pomeri nijedan deo svog tela ni milimetar. Narednih nedelja je pokušavao da vežba disanje, a njegova terapeutkinja mu je obećala štene ako nauči glosofaringalno da diše, prenosi National Geographic.
Vremenom, on je savladao zadatak, ali i mnogo više od toga. On živi sam, ali ga svakodnevno obilazi negovatelj koji mu pomaže oko stvari poput brijanja. Paralizovan je od vrata naniže, ali to ga nije sprečilo da živi i da nikad ne odustane. Na pitanje novinara kako provodi dane, Paul je 2018. godine rekao: "Radim sve što i normalan svet - kad se probudim, operu mi zube, doručkujem, obrijem se i umijem, čitam, gledam TV i slikam..."
Zajedno sa svojim čeličnim plućima je završio pravo i postao advokat. Čak je i putovao, a objavio je i memoare 2020. godine. U mlađim danima je uz pomoć zuba naučio da koristi hvataljku, kojom je crtao, okretao stranice knjiga, a posle koristio i kompjuter. Uprkos svojoj borbi, trudi se da uživa u svakom danu i često ističe kako je zapravo imao sreće jer je preživeo vrhunac epidemije dečije paralize.
"Nikada nisam odustao i nikada neću", tvrdi i dodaje da već decenijama pokušava mladima da pokaže kako je sve što požele zaista i ostvarivo. Jedan od dokaza za to je i njegova domišljatost u slučaju kvara na zastareloj mašini uz pomoć koje diše - jer i čelična pluća zahtevaju održavanja, jedini problem je što se njihovi delovi više ne proizvode.
Stoga je 2015. godine preko Jutjub kanala potražio pomoć i zapitao da li neko u svojoj garaži još uvek poseduje jednu od njih - na njegovu sreću poziv u pomoć je stigao i do Brejdija Ričardsa koji ima firmu za testiranje oprema i proizvoda, a u njoj - čelična pluća. Vrlo brzo on je uspeo da popravi staru mašinu i omogući Aleksandru da nastavi da diše. Ovo mu je ujedno omogućilo da svoju priču ispriča svima i upozori sve one koji olako shvataju moć vakcina - koja je jedina prevencija od zarazne bolesti koja ga je umalo koštala života.
Sada ima 77 godina, Ginisova knjiga rekorda prepoznaje ga kao čoveka koji je proveo najduže vreme u čeličnim plućima, a smatra se da na svetu postoji još samo jedna osoba koja živi unutar takvog respiratora (ona je Amerikankab Marta Lilard).
Pol je svojedobno uz pomoć fizioterapeuta naučio i " da diše poput žabe", odnosno da koristi mišiće grla kako bi gurao vazduh u pluća. Zahvaljujući tome je dobio priliku da napusti ćelična pluća na duža razdoblja, a u aprilu 2020. godine je objavio i svoje memoare.
Bilo mu je potrebno više od osam godina da ih dovrši, a kada ne bi diktirao prijatelju, koristio je plastični štapić i olovku kako bi kuckao svoju priču po tastaturi.
Šta je dečja paraliza?
Ili poliomyelitis je zarazna bolest koja se prenosi oralno-fekalnim putem i može da izazove oštećenje nervnog sistema - paralizu. Najčešće pogađa decu do 5. godine života, ali ukoliko se javi kod odraslih osoba ostavlja teže posledice. Procene su da se kod jedne od 200 zaraženih osoba razvija paraliza, a kod 5 do 10 procenata njih dolazi do otkazivanja mišića za disanje - nakon čega nastupa smrt.
Vakcina data u više doza pruža doživotnu zaštitu, a kako stoji na zvačničnom sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje poslednji slučaj u Srbiji je zabeležen tokom 1996. godine.
(Kurir.rs/Nacionalna Geografija)
Bonus video: