Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka se trude da obnove saradnju koju su imale pre ruske invazije na Ukrajinu. Relacije unutar grupe V4 su na najnižoj tački u poslednje dve decenije.
Višegradska grupa nikada nije bila potpuno homogena, a razlike su postale vidljive i pre ruskog napada na Ukrajinu.
Slovačka i Češka teže jačanju homogenosti EU integracija, dok se Mađarska i Poljska zalažu za manje nadležnosti Brisela i tzv. Evropu nacija.
Dok su Slovačka i Češka bile na strani mejnstrim liberalnih demokratija u EU, Poljska i Mađarska su se sve više sukobljavale s Briselom o pitanjima migracija, poštovanja vladavine prava i supremacije zakona EU.
Slovačka se kao članica evrozone, u poređenju sa ostalim članicama V4, čvršće integrisala sa evropskim jezgrom. Sredinom decembra slovačka vlada je pala, a prevremeni izbori će se održati 30. septembra. Poljake isto očekuju izbori na jesen ove godine.
Rat u Ukrajini dodatno je preoblikovao dinamiku saradnje u okviru V4 i produbio razlike unutar nje. Poljska je odmah zatražila međunarodnu osudu Kremlja, pozivajući na hitnu isporuku oružja Ukrajini, i najoštrije moguće sankcije Rusiji. Mađarska je zauzela drugačiji pristup. Mađarski premijer Viktor Orban često je sabotirao, blokirao i ublažavao napore da se Rusija sankcioniše, slabeći tako jedinstvo SAD i EU, a samim tim i NATO, čija je članica i njegova zemlja.
Takođe, duboko neslaganje između zemalja članica V4 pokazao je i stav o pristupanju Švedske i Finske NATO. Mađarska je, pored Turske, jedina NATO država koja još nije ratifikovala pristupanje Švedske i Finske ovom vojnom savezu.
Poljsko-mađarski bilateralni odnosi bili su ključni stubovi V4 kada je partija Zakon i pravda (PiS) došla na vlast u Poljskoj 2015. Za Poljsku je pozicija Mađarske neshvatljiva. Poslednjih godina stvorena je lažna iluzija da Poljska i Mađarska vide svet na isti način. Ruska agresija na Ukrajinu pokazala je da postoje suštinske razlike među njima, što je izazvalo razočaranje javnosti u Poljskoj. Varšava tumači Orbanove bliske veze s Moskvom ne samo kao podrivanje Ukrajine već i kao ugrožavanje poljskih bezbednosnih interesa.
Lider PiS Jaroslav Kačinjski i premijer Moravjecki otvoreno su kritikovali ocenu mađarskog premijera o ratu i ulozi Rusije u njemu.
To, naravno, ne znači kraj Višegradske grupe. Saradnja će se ipak nastaviti, ali samo na pitanjima nižeg ranga. V4 više ne deluje kao koherentna grupa, od čega najveću štetu ima Mađarska.
Slovačka će se tokom svog predsedavanja grupom V4 boriti protiv rasta cena energenata i za smanjenje zavisnosti regiona od ruskog gasa. Nastojaće i da putevima povezuje sever i jug Evrope i zalagaće se za bližu saradnju na zajedničkom pristupu odbrani.
Zvuči nelogično, ali fleksibilnost grupe i nedostatak institucionalne strukture obezbediće opstanak bloka.
Ovaj period slabljenja saradnje nije ništa novo. Desio se devedesetih godina, kada je na vlasti u Slovačkoj bio autokrata Vladimir Mečijar, početkom 2002, kada je Orban pozivao na ukidanje Benešovih dekreta, i neposredno pre migrantske krize 2015. Mnogi su predviđali i predviđaju kraj ovom savezu, ali uprkos svemu on će opstati.