Serija "Senke nad Balkanom" podigla je veliku prašinu kada se pojavila na televiziji 2017. godine. Među glavnim junacima našla se i misteriozna dama Krista, koju je oživela mlada glumica iz Hrvatske Iva Kevra.
Međutim, njen lik je, kako je scenarista Dejan Stojiljković ranije potvrdio za Kurir, rađen po ugledu na dvorsku damu Kristu Šumanović (udatu Đorđević), koja je posle Drugog svetskog rata bila čovek od poverenja Josipa Broza Tita i bliska prijateljica Dobrice Ćosića.
Biografija Kriste Đorđević je bogata i uzbudljiva, te ne čudi što je deo njenog života ekranizovan. Krista je bila ćerka bogatog Srbina u Zagrebu, sestra od strica slikara Save Šumanovića, kuma književnika Miloša Crnjanskog, čuvarka zlata Josipa Broza i Komunističke partije, prva predsednica Crvenog krsta u poratnoj Jugoslaviji, koju je pisac Dobrica Ćosić nazivao svojom drugom majkom...
Svoj privatni život vešto je skrivala, a priče koje su ostale za njom su uglavnom šture. Novinar Stevan Kostić prvi je odškrinuo prozor u odaje njenog vešto čuvanog života, a ono što je otkrio "kopajući" po arhivima i u razgovorima sa malobrojnim ljudima koji su Kristu poznavali pretočio je u knjigu "Gospođa -Tajnoviti život Kriste Đorđević", koju je objavila izdavačka kuća "Vukotić Media".
- O svom životu nije ostavila mnogo pisanih tragova. Gospođa je bila bliska kraljici Mariji i kneginji Olgi, kod nje je svraćao čitav građanski Beograd. Ona je u svojoj gradskoj kući u Strahinjića Bana 67 skrivala i mlade komunističke ilegalce. Tu su svraćali punih 20 godina, u opasno vreme, kada je rad Komunističke partije bio zabranjen - rekao je Kostić za Večernje Novosti.
Susret Josipa Broza Tita i Kriste Đrođević u Pariskom kafeu 1937. godine
Krista i Tito su se upoznali jedne večeri u zadimljenom pariskom bifeu 1937. Tada nije ni znala da je on Josip Broz, niti je ikad čula za njegova razna partijska imena, kao što su Valter, inženjer Brkić... Ali, od tog trenutka su se sudbine osoba različitog porekla i načina života spojile i ostale isprepletene do kraja.
- Krista je upoznala Tita na nagovor Sretena Žujovića Crnog - priča Kostić. - Srela je neobično elegantnog čoveka u sivom odelu, s velikim prstenom na ruci. Znala je da se u tim situacijama ne pita mnogo. Jednoga dana dobila je pismo Valtera iz Carigrada u kome piše da će doći uskoro kod nje. U njenu kuću nije došao Valter, već inženjer Brkić da se krije kao ilegalac.
- U posleratnom sistemu nije pokušavala da unovči svoje zasluge - kaže Kostić. - Kada je Rodoljub Čolaković pitao da li je član partije, rekla mu je da je niko nije pozvao da se učlani. Živela je u skromnom stanu. Možda se njena nagrada ogledala kroz društvenu moć da pomaže mladim ljudima.
Ulazak u Komunističku partiju
Krista Đorđević bila je dvorska dama na dvoru Karađorđevića, a komunistima se priklonila posle smrti muža. Bilo je nagoveštaja da je i on bio u dobrim odnosima sa studentima medicine koji su bili levičari, ali to nikada nije dokazano.
- Pokušavao sam da odgonetnem šta je nju kao damu iz buržoaskog društva preokrenulo da postane bliska komunistima - kaže Stevan Kostić. - Mislim da je Ivo Lola Ribar damu iz buržoaskog Zagreba i Beograda približio buntovnim studentima koji su želeli da promene svet. Kada je Krista pričala kako je Ivo Lola Ribar politički prevaspitao celu svoju porodicu, zapravo je pričala o sebi.
Krista je bila udata za uglednog lekara Đuricu Đorđevića, koji je, takođe, bio fascinantna ličnost. Bio je omiljeni doktor tokom Prvog svetskog rata u Zagrebu, jer je pomagao jugoslovenski orijentisanim Srbima i Hrvatima da ne odu na istočni front, gde ih je čekala sigurna smrt.
- Da bi se spasili od mobilizacije u njihovu kuću dolazili su mnogi umetnici. Tih ratnih godina kod njih su bili vajar Sreten Stojanović i mladi Ivo Andrić - kaže autor "Gospođe".
- Posle rata Đorđevići se sele iz Zagreba u opustošeni Beograd, Đurica je organizovao dopremanje medicinskog materijala bolnicama, osnovao katedru za dermatovenerologiju na Medicinskom fakultetu i kliniku.
U njihovu kuću dolazili su najznačajniji umetnici tog doba poput slikara Save Šumanovića, kompozitora Petra Konjovića, književnika Miloša Crnjanskog, Tina Ujevića, Branislava Nušića... Ta kuća, koja je stradala u šestoaprilskom bombardovanju, podsećala je na mali muzej. Krista je podržavala Đuricu u mecenarstvu, a i sama se angažovala u plemenitim akcijama: učestvovala je u izgradnji umetničkog Paviljona "Cvijeta Zuzorić" i kasnije u radu istoimenog Društva prijatelja umetnosti.
Dobrica Ćosić je zvao drugom majkom
Krista je naročito bila bliska s Dobricom Ćosićem i njegovom porodicom. Delili su stan od 1947. do 1957. U Ćosićevom sećanju ona je "bila jedina jugoslovenska partizanka koja je bila gospođa... Svojom ličnošću, kulturom, ponašanjem odbranila je građansku i duhovnu kategoriju".
Jednom prilikom inženjer Brkić joj je doneo kofer: "Ako nešto skrivate, a ovaj kofer valja da sakrijete, dobro je da znate šta krijete. Po mogućstvu i zašto to činite." Otvorio je kofer u kome je bilo mnogo zlatnika i zlatnih poluga. Od tog trenutka samo je ona znala gde ga je sakrila.
- Njena kuća je potpuno uništena tokom Šestoaprilskog bombardovanja - kaže Kostić. - Preživela je samo Kristina bista, rad Sretena Stojanovića i partijsko zlato. Ne zna se tačno kada se Krista vratila po zlato, verovatno istog dana kada je bombardovanje prestalo i kada su svi pod ruševinama tražili nekog svog ili nešto svoje. Zlatnici su bili pretopljeni u jedan veliki grumen zlata, izmešan sa malterom i ugljenisan, koji je ona vukla sa sobom sve vreme rata.
Čuvarka zlata
Dvorska dama, živela je u Beogradu i čuvala zlato Komunističke partije, a u dva navrata je i skrivala Tita i nosila poštu u Pariz.
- Živela je u Ulici Strahinjića Bana, gde je u svom stanu čuvala zlato Komunističke partije. Spasla ga je nakon bombardovanja Beograda i poklonila Crvenom krstu. U njenom stanu je u dva navrata boravio i Josip Broz Tito, čiji joj identitet nije bio poznat sve do kraja 1942, kada ga je prepoznala na jednom plakatu. Prijateljstvo sa Titom Kristu je uvelo u red simpatizera KPJ i tada je počela da čini usluge za partiju - po nalogu KPJ tokom 1940. je nekoliko puta odlazila u Pariz i tamo prenosila partijski novac, poštu i literaturu - beleže istoričari o Kristi.
Krista je otkrila ko je Josip Broz Tito tek kada je videla poternicu sa njegovim likom. Zlato mu je vratila posle rata, a ne zna se pouzdano šta joj je Tito tada rekao. U knjizi "Gospođa" date su tri verzije. "Zadržite to drugarice Krista, pa vama je sve izgorelo", rekao je Tito. Krista je to odbila. Tito se nasmejao i navodno rekao: "Mnogi nisu vratili...Rat, pa mnogi postanu zaboravni."
Prema drugoj verziji, Tito je samo rekao: "Vi ste jedini vratili", a postoji i treća verzija u kojoj je maršal izgovorio: "Pa ti si Kristo luda, da se meni to desilo, ja ga nikad ne bih vratio!" Bilo kako bilo, Krista je dobila političke poene i bila u Titovom domu uvek rado viđen gost.
- Upoznali su se u ratu dok se Krista, kao ilegalac, krila u trsteničkom kraju - kaže pisac knjige "Gospođa". - U dugim noćima ona je mladom partizanu iz Drenove pričala o Jesenjinu, Rilkeu, poeziji, kako izgledaju muzeji u Parizu. Dobrica je zahvaljujući njoj upoznao nekadašnju građansku elitu u Beogradu. Ćosićeva porodica kaže da je Krista bila uzdržana u svemu. Ne znamo da li mu je pomogla kad je pao u nemilost, jer se ni o čemu javno nije izjašnjavala.
Ideološki jaz sa Milošem Crnjanskim
- Njeni prijatelji iz predratnog doba nisu mogli da shvate njene političke izbore - kaže Kostić. - Između nje i Crnjanskog ostao je ideološki jaz, uprkos tome što mu je Krista prenosila vesti iz Jugoslavije i pomogla da mu se štampaju knjige. Njen kum Dejan Medaković nije joj oprostio prelazak na drugu stranu, mada mu je pomogla da pronađe prvi posao.
Kod porodice Ćosić i danas je jedino umetničko delo koje podseća na Kristu. Bista Sretena Đorđevića, ogaravljena od bombardovanja. Iznad njegovog radnog stola nalazi se njena fotografija sa ocem. Dve slike Save Šumanovića Ćosići su prodali tokom devedesetih, kako bi preživeli u vreme kad se nisu štampale Dobričine knjige.
Gospođa Krista Đorđević počiva pored supruga Đurice na Novom groblju. Jedan od retkih reljefa koji je ostao sačuvan, a da oslikava lepotu koju su umetnici uzvratili svojim mecenama, nalazi se na njihovoj grobnici.
(Kurir.rs / Novosti)
Bonus video: