Poznato je da Srbi slabo poznaju nacionalnu istoriju. Posebno onu vezanu za savremeno doba, za Prvi i Drugi svetski rat.
Dragoljub Vojnović napisao je knjigu "Dve priče". Prva nosi naziv „Ratovanja i potucanja Lazareva”, a nastala je na osnovu autentičnog zapisa Lazara Adamovića koji je u Velikom ratu bio austrougarski vojnik, a kasnije i ruski zarobljenik i svedok osnivanja Prvog dobrovoljačkog odreda i Prve dobrovoljačke divizije, učesnik bitke na Dobrudži i svedok Okotobarske revolucije i bratoubilačkog rata u Rusiji.
Druga „Život i kraj Vlajka Prokina” govori o događajima u selu Bobota u zapadnom Sremu, koji su se desili nakon odlaska veće grupe meštana u partizane za vreme Drugog svetskog rata. Obe priče su nastale na osnovu autentičnih pisanja i kazivanja svedoka.
Knjigu je izdao Arhiv Vojvodine, a ona je posle promocija u Srbiji nedavno predstavljena i u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru.
Kada je u pitanju odnos Srba prema vlastitoj istoriji i budućnosti Dragoljub Vojnović nije optimista.
– Cinici kažu da istorija nije nikada nikoga ništa naučila, a kada je o nama Srbima reč izgleda mi da je to upravo tako. Bilo bi mi drago da grešim, ali poznavajući prošlost i posmatrajući sve ovo što se danas događa bojim se da sam u pravu. U svom rođenom selu više ne mogu da sretnem čoveka s kojim bih mogao da razgovaram, sve se negde okrenulo, ko zna na koju stranu, što ja uopšte ne mogu da shvatim. Kao što je nekada onaj grčki filozof ljude tražio fenjerom isto je i danas. Javlja se potreba da se čovek ponovo očoveči da doživi neko prosvetljenje – naglasio je Vojnović.
Kurir