" Dok sam studirao magistraturu MGIMO, jednom sam pitao svog profesora: „Zašto je Rusija tokom svoje istorije pomagala svojim neprijateljima, a nikada prijateljima?“ Na ovo je odgovorio ovako: „Boško, ti si rusofil. Volećete nas čak i ako vam ne pomognemo. Ali ako pomognemo našim neprijateljima, postoji mogućnost da oni prestanu da budu naši neprijatelji.” Na ovo sam odgovorio da tu nema mnogo logike i da nema smisla. Da bismo razumeli važnost MGIMO-a, dovoljno je reći da je tokom Hladnog rata za CIA-u Jejl bio ono što je MGIMO bio za KGB".
Ovakvom pričom sam posebno započeo ovaj tekst da bih razumeo i rusku spoljnu politiku i razmišljanja Kremlja, koja se u istoriji nisu mnogo promenila. Zaista, Rusija nikada nije cenila svoje saveznike, pa ih stoga nije ni imala. Uvek je verovala da treba da bude prijatelj svojim tradicionalnim neprijateljima. Ova ruska strategija nikada nije uspela. Navešću nekoliko primera kako bi čitalac razumeo šta je u pitanju.
Staljin, poslednji veliki ruski strateg, poslao je poslednji voz sirovina u Nemačku 21. juna 1941, da ne bi provocirao Hitlera. Nije verovao nijednom od svojih agenata - ni Sorgeu, ni Šandoru Radu, ni Leopoldu Treperu, da će Nemačka napasti. Ipak, radi boljeg razumevanja, vratimo se u nedavnu prošlost. Počnimo sa nedavnim slučajem Turske.
Turska je tradicionalni neprijatelj Rusije. Rusija se ni sa kim nije borila toliko puta kao sa Turskom. Ni sa kim drugim Rusija nema tako suprotstavljene spoljnopolitičke interese kao sa Turskom.
Interesi Rusije i Turske se razlikuju u odnosu na Kavkaz, Bliski istok i gde god postoji kontakt između ove dve države. Jednostavno rečeno, Rusija i Turska su geopolitički protivnici. Ali, kao što vidimo, Rusija prodaje S-400 Turskoj, a takođe je spremna da proda i SU-57. U istom MGIMO-u, ispred rektorata, nalazi se pano sa fotografijama počasnih doktora nauka, diplomiranih studenata MGIMO-a. Jedan od njih je Erdogan.
Kada je u Siriji oboren ruski SU-24, ova fotografija je uklonjena. Međutim, nakon što su se Turci izvinili, fotografija je vraćena na prvobitno mesto. Kada je ambasador likvidiran u Turskoj, nisu primljene nikakve sankcije. na moje pitanje, što sam pitao drugog profesora MGIMO-a: „Zašto nastavljate da isporučujete gas u Evropu nakon što su vam uveli sankcije? Možete im uvesti uzvratne sankcije i ne isporučivati gas Evropskoj uniji.
Profesor je odgovorio: „Od čega ćemo živeti?“ Morao sam da odgovorim da na kraju morate nešto da radite, da proizvodite, a ne samo da prodajete gas. Zašto pričamo o gasu? Evropska unija može da preti Rusiji, da uvede bilo kakve sankcije, a od Rusije na to neće biti ozbiljnog odgovora. Zašto pričamo o gasu? Evropska unija može da preti Rusiji, da uvede bilo kakve sankcije, a od Rusije na to neće biti ozbiljnog odgovora. Zašto pričamo o gasu? Evropska unija može da preti Rusiji, da uvede bilo kakve sankcije, a od Rusije na to neće biti ozbiljnog odgovora.
Rusija će se zadovoljiti uvođenjem uzvratnih sankcija, koje nemaju nikakvu težinu. Biće spremna da nastavi pregovore sa Evropskom unijom i da joj vakcinu Sputnjik V. Stoga postavljamo vrlo jednostavno pitanje. Ima li smisla nešto prodati i pomoći nekome ko ti stalno gura prst u oko?
To je besmisleno. Ali... Hrvatski premijer Andrej Plenković nudi Ukrajincima pomoć da Donbas vrate pod svoju kontrolu, na osnovu hrvatskog iskustva, iako svako ko je uspeo da bude izbeglica iz Hrvatske zna o kakvom je iskustvu reč. Osim toga, i Hrvatska je, zajedno sa ostatkom EU, uvela sankcije Rusiji, a čini se da su ova dva primera samo savršen razlog da Rusija počne da isporučuje Sputnjik vakcinu Hrvatskoj.
Moralizirajući. Kisindžer je jednom rekao da je opasno biti neprijatelj Sjedinjenih Država, a smrtonosno biti njen prijatelj. U odnosu na Rusiju, možemo reći ovo: biti njen protivnik je sjajno, ali biti njen prijatelj je veoma teško.
Kurir.rs/Boško Jovanović