Navikli smo da pored sastava namirnica koje kupujemo u marketima gotovo uvek proveravamo i rok trajanja.
Za one koji su spremni da rizikuju uvek postoje i namirnice pred istekom roka trajanja koje trgovci onda prodaju po znatno nižim cenama, pa tu možete da uštedite. Ali da li je nekada to što ćete uštedeti novac možda manje bitno od toga kakvu ćete hranu da pojedete i da li je ona bezbedna da se još uvek konzumira?
O ovoj temi danas razgovarao je voditelj emisije Puls SrbijeMIloš Anđelković sa stručnjakom za ishranu i profesorom fizičke hemije prof. dr Svetlanom Stanišić.
Ono što ljudi ne znaju, kako kaže Stanišić, je da je istek roka u stvari promena organoleptičkih osobina namirnice.
- Vi možete preko ukusa, mirisa i dodira da vidite da se neka namirnica pokvarila. Na primer, kada uzmete zeleniš kada je razmekšao, ili suv, ono što je suvo ako pojedete, vi se nećete otrovati, nego je izgubilo na kvalitetu, ali ne znači da će uzrokovati ozbiljne bolesti, ali na primer bakterije koje uzrokuju ozbiljne bolesti, kao što je bakterija klostrudija botulinum u medu, on ne daje nikakve promene u ukusu, mirisu i izgledu hrane - rekla je.
Pojasnila je šta znače oznake na namirnici i deklaraciji "upotrebljivo do" i naglasila: Sve što je suvo može puno da traje.
- Životinjske namirnice mleko, meso su brzo kvarljive. Sve što je suvo može dugo da traje. Žito, žitarice, pirinač, so i šećer... Postoje super marketi u inostranstvu gde se prodaju namirnice sa istekom roka po veoma malim cenama. Moramo biti svesni da se neće ništa desiti i da industrija hrane gleda da bude što veći obrt hrane, a na žalost 30 odsto toga i ne dođe do naše trpeze - rekla je Stanišić.
Ne moramo uvek baciti namirnice kojima je istekao rok, nego, preporučuje Stanišić, neke namirnice, posebno ako nisu otvorene, mogu se još uvek iskoristiti.
- Mnogo hrane bacamo. Naročito ako ih ne otvorimo ne moramo bacati. Otvoreno pakovanje neke namirnice skraćuje rok trajanja. Zavisi i od toga kako ih čuvamo. Može doći mnogo brže do kvarenja, ali neke stvari su samo pitanje kvaliteta. Treba olakšati da se sva hrana koja se baca nađe način da se iskoristi. Na primer, pekare daju pecivo nakon završetka radnog vremena nekim siromašnim ljudima, ili smanje cenu, pa što da ne? Ionako mnogo hrane bacamo - rekla je Stanišić.
Što se tiče čajeva, Stanišić je rekla da čajevi ni posle mnogo vremena ne gube nutritivnu vrednost.
- Postoji veliki prostor za prevaru. Mi nikad ne kupujemo sto odsto proveren i čist proizvod. Samo neki su maslinovo ulje, med, kafa, i to ne možemo ni proveriti u potpunosti. U maslinovo ulje dodaju se druga ulja, u jogurt se dodaje voda, industriji hrane je cilj da proda što više hrane, a u perspektvi moramo da budemo racionalniji uključujući i rok trajanja, da li to može da se koristi i nakon roka trajanja - ispričala je.
Kurir.rs