Sretenjskim ustavom je srpski narod dobio državnost i slobodu, a današnji đaci skoro da ne znaju šta mi obeležavamo 15. februara! Učenicima, ali i starijima je bitno samo da imaju slobodna dva dana, kaže za Kurir istoričar Srđan Cvetković sa Instituta za savremenu istoriju.
- Ovaj dan je proglašen za Dan državnosti. Mnogi građani ne znaju ništa ili znaju nešto malo o tome. Ovaj datum slavimo iz dva vrlo jaka razloga. Jedan je Prvi srpski ustanak, 1804. godine, kojim je započet proces oslobađanja Srbije od turske vlasti i sticanja nacionalne slobode, ali istovremeno kroz donošenje Sretenjskog ustava na 15. februar 1835. slavimo i početak borbe za narodnu slobodu, slobodu pojedinca i zaustavljanje apsolutističke monarhije. Ove dve važne slobode su danas temelj postojanja naše, pa i drugih država. Postavlja se pitanje šta država znači narodu.
Država je na neki način kuća narodna. Oni koji su imali tu sreću, znanja, hrabrosti i umenja da steknu tu svoju kuću iz nje su razvijali smisao svog postojanja. Smisao naroda je da se izrazi kroz državu i državne institucije, da razvija svoju kulturu, jezik, politiku, učestvuje u svetskim poslovima. Narodi koji nisu imali sreću da steknu državnost kao mi su na neki način izumrli, nema ih, ne učestvuju na pravi način u svetskoj istoriji. Oni žive biološki, ali kulturološki i istorijski zapravo gotovo da ne postoje. Sretenjskim ustavom je naš narod dobio svoju državu.
Kako bi građani, učenici i škole trebalo da dostojno obeleže Dan državnosti, a ne samo da gledaju gde da odu za ta dva neradna dana?
- Ja sam u ponedeljak bio u školi i nije bilo nikakvih naznaka da je u sredu državni praznik. Deci je bitno da imaju slobodne dane. Znaju da ne idu u školu, ali niko im ne priča o tome šta mi obeležavamo. Smatram da bi bilo dobro da se ovim povodom u srpskim školama organizuje predavanje o Sretenju, da bi deca znala zašto je baš Sretenje državni praznik, a ne neki drugi. Mogla bi da se organizuje dodela Sretenjskih nagrada najboljim učenicima škole, na primer, pa da deca osete kakvu su nagradu dobili i saznaju zašto se tako zove.
Kakav je bio značaj Sretenjskog ustava u to vreme, a kakav je danas?
- Značajno je jer smo s jedne strane dobili nacionalno oslobođenje, slobodu od viševekovnog turskog ropstva, pravo na postojanje, svoj dom, pravo na uređenje svoga doma u načelima slobode ustavnosti. Sama reč ustav govori da se time nešto ustavljuje. Ustavlja se apsolutna vladavina jednog čoveka, u ovom slučaju Miloševa. Na simboličkoj ravni je i dan-danas bitno da je tada srpski narod iskoračio ispred mnogih ostalih naroda u borbi za individualnu i ličnu slobodu, a ne samo za nacionalno oslobođenje. Ovaj dan treba pamtiti kao da je sve ovo što danas imamo tada počelo, te Sretenjski ustav treba slaviti kao početak borbe za demokratiju, slobodu i nacionalno oslobođenje.
Šta je Sretenjskim ustavom naša država pokazala tadašnjoj Evropi?
- Sretenjskim ustavom je narod pokazao da pored toga što smo imali kapaciteta da počnemo oslobađanje od turskog jarma, imali smo i demokratski kapacitet, da se na neki način otvori borba za unutrašnju slobodu, slobodu građanina, slobodu od terora vlasti, ustavljanje od samovolje i to su pozitivne tekovine tog nacionalizma koji se razvijao posle Francuske revolucije u svim zemljama.
Sretenjski ustav, bez obzira na to koliko je živeo, bio je prepoznat u modernoj, naprednoj, svetskoj javnosti kao vrlo napredan. Otvorio je put daljoj borbi u zaustavljanju apsolutističke monarhije, za vladavinu institucija, a tu ima, naravno, i klice parlamentarizma, koji će se razviti u Srbiji već krajem 19. veka, u vreme kad mnoge naprednije države tada još nisu imale tako razvijen parlamentarizam i prava. Neki su čak rekli da je naš narod i prerano stekao ta prava.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
Bonus video: