Tlo na Balkanu ne miruje. Susednu Rumuniju pogodio je zemljotres jačine 5.7 stepeni po Rihterovoj skali, nakog čega su se osetila još tri slabija podrhtavanja tla, a potresi su se osetili i u našoj zemlji.
Epicentar novog zemljotresa zabeležen je na 16 kilometara od mesta Targu Žiju. Podrhtavanje se osetilo i u Beogradu, a u Vršcu su ljudi bežali iz svojih domova i poslovnih objekata. Panika je bila uočljiva i još veća jer su svima još sveže stravične scene iz ugroženih oblasti Turske i Sirije.
Aparati Republičkog seizmološkog zavoda zabeležili su i potrese rano jutros u Kraljevu nešto pre 6 časova, dva zemljotresa u Boru, a poslednji se osetio na teritoriji cele zemlje.
Pre nekoliko dana zabeležen je i potres od 2,4 stepena po Rihteru kod Malog Zvornika, a dan ranije podrhtavalo je tlo i u Loznici gde je bilo 2 stepena po Rihteru.
Gosti Usijanja bili su prof. dr Ana Mladenović, sa Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i prof. dr Dragoman Rabrenović, direktor Republičkog geološkog zavoda Srbije.
Oni su pokušali da objasne zašto je došlo do poslednjih zemljotresa u Srbiji i Rumuniji, ali i da otkriju da li ima razloga za paniku.
- Mi nemamo razloga za brigu jer kod nas najjači zemljotres koji je zabeležen instrumentalno se dogodio na Kopaoniku 1980. godine i imao je magnitudu 5,9. To je nešto jači zemljotres od ovog današnjeg u Rumuniji. Odprilike jednom u 10 do 15 godina se u području Šumadije odnosno Centralne Srbije dešava takav zemljotres. Naši zemljotresi nemaju toliku rušilačku moć, najviše što može da se desi jeste da se oštete unutrašnji zidovi. Najopasnije je da vam nešto padne na glavu - rekla je Mladenović.
Rabrenović se osvrnuo na na povezanost poslednjih potresa sa zemljotresom u Turskoj.
- Od kada je krenula da se meri magnituda od 1906. godine pa sve do 2006. godine Tursku je pogodilo 17 razornih zemljotresa gde je jačina magnitude bila preko 7,1 stepeni po Rihterovoj skali. Govorimo o zoni. Mi imamo drugačiji prostor gde se na neki način prekidaju delimično naše formacije na Balkanu - rekao je Rabrenović i dodao:
- Time što je kolapsom u istoriji došlo do propadanja i stvaranja Egejskog i Crnog mora. Mi tu imamo jedan drugačiji proces prostiranja tih magnituda. No, to pripada istoj zoni. Ono što sam ja mogao da primetim je da su hipocentri tih zemljotresa obično na velikoj dubini. Kod nekih je to do 100 kilometara, a kod nekih na 20 kilometara. Zbog te statistike mi možemo da kažemo da je naša teritorija bezbednija.
Da li postoji mogućnost da su poslednji potresi u Rumuniji i Srbiji simptom smirivanja tla?
- Ne bih ja to tako rekla jer ne možemo direktno da ih povežemo sa ovih zemljotresima u Turskoj i Siriji. Mi ne možemo da merimo tačan uticaj jednog zemljotresa na drugi. Kako bih ja to opisala malo jednostavnije. Svako seizmičko područje može da primi određenu količinu energije. To možemo da zamislimo kao čašu u koju smo sipali vodu - rekla je Mladenović, pa nastavila:
- Kada dođemo negde do vrha te čaše, usporimo, kako ne bi počela da preliva. Isto tako i u stenama. Svaka stena može da primi samo određen nivo tektonske energije koje do nje dolazi. Kada dođe do maksimuma onda počinju da se kreću ti tektonski blokovi duž raseda. Ta energija se stvara od trenja. Stene više nisu sposobne da prime tu energiju i one teže tome da budu u stanju najmanje energije. Da bi se oslobodili te energije one pucaju. To je ono što mi zovemo zemljotres.
Kurir.rs