Na današnji dan obeležava se 146 godina od rođenja Isiodre Sekulić u Mošorinu, kraj reke Tise. Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu, a sahranjena je na Topčiderskom groblju, u miru, po njenoj želji – bez prevelike pompe.
Veliki deo života provela je na Topčiderskom brdu, a sada u toj kući živi još jedan akademik, koji je do imanja došao sasvim slučajno.
Isidora Sekulić bila je prva žena članica Srpske akademije nauka i umetnosti, a o njenom privatnom životu se ne zna mnogo. Rođena je u selu Mošorin u Bačkoj, 16. februara 1877. godine. Studirala je matematiku koju je kasnije i predavala u Pančevu, Šapcu i u Beogradu u ženskoj gimnaziji. Bila je izuzetno obrazovana, knjgama i čitanju je pridavala veliki značaj. U Nemačkoj je doktorirala filozofiju.
1950. godine Isidora Sekulić postala je prva žena akademik, kada je primljena je za redvnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.
Kuća na Topčiderskom brdu
Kuća u kojoj je Isidora Sekulić provela poslednjih dvadeset godina svog života sagrađena je na Topčiderskom brdu u godinama između dva rata kao tipična porodična kuća sa vrtom.
Skromnim prizemnim objektom, jednostavno oblikovanih fasada, dominira ulazno stepenište sa lođom. Osim biblioteke i predmeta iz radne sobe, koje je književnica zaveštala Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu, u enterijeru gotovo ništa ne upućuje na njeno višegodišnje življenje.
Prodaja
- Isidora je umrla kad sam imao devet godina, a kupio sam je sa 50 godina. U opštini Savski venac ona je bila obeležena za rušenje. Mesec dana nakon što sam se uselio, saznao sam da je pripadala Isidori. Kuću sam kupio preko oglasa, a da ga nisam video tog dana, ona bi bila sravnjena sa zemljom. Nikla bi tu sigurno neka stambena zgrada. Imam osećaj da me je lično Isidora poslala da spasem tu kuću - rekao je za Kurir Dušan Kovačević.
On objašnjava da je u obnovu uložio puno novac. Kuća je kupljena od vlasnika Mirjane i Svetislava Jovanovića, koji su od prodaje kupili tri stana.
- Nisam ništa menjao i vila je u osnovi ista. Podignut je samo viši krov. Iz dvorišta smo baciti tri i po tone đubreta, a septička jama nije čišćena od 1936. To vam samo govori koliko je grad brinuo o kući Isidore Sekulić. Korov je bio visok metar i po. Država nije dala ni dinara za obnovu nečega što se zove kulturno dobro - zaključio je pisac.
(Kurir.rs)
Bonus video: