Kažu da od ljubavi ne može da se živi!
A pogledajte patroldžiju Damnjana Kneževića!
Krenulo ga je kad je od ljubavi prema Kosovu napravio biznis.
Uzalud sav njegov prethodni politički angažman po opskurnim strančicama i udruženjima da se nije poduhvatio „odbrane Kosova“.
Mlađi od njega su zemlju branili na Košarama, a on u Picinom parku kod beogradskog Ekonomskog fakulteta, gde je zastrašivao izbezumljene migrante. I ostalo bi tako - ova bi jalova egzistencija ostala da tavori u toksičnoj mešavini mržnje i kompleksa iz detinjstva, da rat u Ukrajini nije Srbiju postavio između čekića i nakovnja oličenih u suprotstavljenim svetskim silama, a Kosovo i Metohiju pretvorio u žeton velike vrednosti za njihova međusobna potkusurivanja.
U zamućenoj vodi talog je isplivao na površinu. Neko je „tamo gde treba“ u Damnjanu Kneževiću video jednog od svojih mogućih piona na terenu, i „zvezda je rođena“.
Ume život tako da promeša karte i dojučerašnji luzer sa socijalnog dna čiji je krajnji domet Segedin, odakle bi se vratio sa „krmačom“ punom salame namenjene prodaji ispred pijace, pozvan je u Rusiju, u sedište Vagnera. Odatle je doneo zabludu o budućem sopstvenom značaju u srpskoj politici, što ga je u sredu uveče i dovelo pred spomenik caru Nikolaju II. Naravno, gubitnik bio, gubitnik ostao, ali to ne znači da policija i BIA treba da ga shvate olako.
Jer ne zovu magarca na svadbu u svatove, nego da nosi vodu...
Posle hapšenja člana Kneževićeve Narodne patrole Dejana Bobačeka, koji se na beogradski protest iz Zrenjanina zaputio noseći snajper, na društvenim mrežama pojavili su se komentari koji su dovodili u sumnju realnu mogućnost atentata na predsednika Srbije. Oni su, međutim, posledica plitke pameti i kratkog sećanja: ubice i kneza Mihaila i Zorana Ðinđića ubili su ljudi sa margine (robijaši i propali trgovci u prvom slučaju i kriminalci koji su zaklon našli u uniformi u drugom)...
Naravno, nije Damnjan Knežević jedini regrutovan za specijalni rat koji se protiv Srbije vodi. A i zašto bi bio?
Puna je Srbija onih što bi hleba bez motike, bukača koji čekaju da na vlast dođu „njihovi“, pa da oni dobiju ono što smatraju da im pripada. I da, usput, pokažu čija majka crnu vunu prede. Takvi već decenijama „brane“ Kosovo na Terazijama, a puna ih je, videli smo ovih dana, i Skupština. Oni ne daju Kosovo i braniće ga, spremni da na oltar najsvetije srpske zemlje polože i poslednju svoju glasnu žicu!
Šta ih košta, a možda i kapne neka valuta...
Da citiramo jednog našeg uticajnog kolumnistu: „Qwrc ste vi desničari, vi ste desno jaje!“
Pre petnaest godina, gotovo tačno u dan (21. februara 2008. godine) ta je sorta organizovala najveću bruku u Srbiji u novom milenijumu - protest za odbranu Kosova koji se pretvorio u besomučnu pljačku prodavnica u centru Beograda. Mnoge patike tada su bez nadoknade promenile vlasnika.
U onome čime nam prete ovih dana ničeg suštinski drugačijeg nema.
Jedino što organizatori računaju na mnogo veći dobitak od nekoliko pari sportske obuće.
Вы понимаете?
N. N.