TEK SADA IMAM HRABROSTI DA STANEM PRED PUBLIKU I POTPUNO SE OGOLIM! Miki Damjanović o svom KABAREU i kolegama s kojima ga IZVODI
Priliku koju mu je reditelj Zdravko Šotra ukazao još pre dvadeset pet godina u filmu "Lajanje na zvezde" glumac Milorad Miki Damjanović iskoristio je na najbolji način. Danas uživa status prvaka drame Beogradskog dramskog pozorišta i taman kada je pomislio da je njegova ljubav s kamerom završila u foto-albumu, desio se poziv za komediju "Tate".
Od tada, pune tri godine, Miki igra u nekim od najgledanijih domaćih serija, a paralelno priprema i beogradsku premijeru svog kabarea "Čeznem da ti kažem" koja je zakazana za 27. februar.
Šta biste naveli kao presudan trenutak da vaša karijera, posle čitave decenije pauze, napravi zaokret ka televiziji?
- Kao i inače sve u životu, ne biraš sam kad i kako će se nešto dogoditi. Dok sam jarko želeo da snimam, ređale su se, konstantno, pozorišne uloge. I to dobre. I taman kad sam se pomirio s tim da više nikad neću snimiti ništa i da ću biti isključivo pozorišni glumac, desile su se "Tate", a zatim još tri televizijske uloge.
Da li vam se posle serije "Tate" dopalo da nastavite da igrom pred kamerom balansirate igru u pozorištu?
- Televizijska gluma je zaista posebna draž. Čini mi se da je ponekad veća koncentracija potrebna za snimanje nego za rad u pozorištu. Kad sam, posle skoro deset godina, ponovo osetio ljubav kamere prema meni, a bogami i moje prema njoj, nisam hteo da raskinem. I voleo bih da ta ljubav traje dugo.
Olakšava li toliko pozorišno iskustvo glumu pred kamerom?
- Naravno. Kad osvojite veštine i savladate zanat i mnogo uloga na sceni, scena od tri strane, ukoliko se, naravno, kod kuće spremite za snimanje, postaje igra. A gluma i jeste igra. Tu smo mi privilegovani. Mi idemo na posao da se igramo.
Nakon serija "Igra sudbine" i "Kolo sreće", usledila je i telenovela "Od jutra do sutra". Razlikuje li se način rada kada se promeni ekipa?
- Imam sreću da "Smart produkciju" nekako smatram svojom matičnom televizijskom produkcijom, tako da se ekipe uglavnom ne menjaju. Tamo se, zaista, osećam kao svoj na svome. I u toj produkciji se glumac stvarno oseća kao "gospodin glumac".
Da li vam je bio izazov da oživite lik negativca, prvog na televiziji?
- To je poslastica za svakog glumca. Mi se trudimo da oživljavamo karaktere koji zaista postoje. Naša umetnost se ogleda u tome da sebi pokušamo da objasnimo zašto je taj čovek takav, šta ga je nateralo da izabere pogrešan put, da shvatimo njegove motive i iz kog potisnutog problema oni idu. Sve u svemu, da bismo bili uverljivi tumačeći takve likove, moramo ih braniti i razumeti, a to ponekad baš nije lako.
Šta ste svoje dali Boriši osim fizičkog izgleda?
- Boriša i ja nemamo ama baš ništa zajedničko. Možda sam mu pozajmio malo Mikijevog sarkazma.
Šta vas je inspirisalo da stvorite poetsko-muzički kabare "Čeznem da vam kažem", s kojim putujete širom Srbije?
- "Čeznem da vam kažem" je nešto o čemu veoma dugo maštam. Recimo da sam tek sada stekao dovoljno samopouzdanja i hrabrosti da stanem pred publiku u svoje ime i potpuno se ogolim. To je moja životna priča.
Podržale su vas mnoge kolege. Kako izgledaju vaša druženja na tim putovanjima?
- Presrećan sam što su moje kolege to prepoznale i što su pristale da kao moji gosti daju deo sebe privatno publici koja dolazi da nas gleda. Pored mojih prijatelja soprana opere Narodnog pozorišta Nataše Radovanović i pijaniste Pavla Joksimovića, Gaga Mićalović, Steva Piale, Mina Lazarević i Iva Štrljić su deo ove moje priče, sve dobri i čestiti ljudi. A duhoviti. Onda samo možete da zamislite kako izgleda turneja kad sednemo u kola.
Ako je to intimna priča o vašem životu, imate li potrebu da kroz posao otvarate dušu i pričate o sebi?
- Ne bih rekao da sam egzibicionista u tom smislu, ali sam siguran da neke moje priče govore o nekim širim problemima, te je moja misija da pomognem nekim ljudima koji sede u sali da shvate da se iz svakog problema izlazi jači i da se ipak može doći do svog cilja.
Dugo se čekalo na beogradsku premijeru, koja je zakazana za 27. februar. Zbog čega je prestonica tek sada došla na red?
- Bilo mi je frka (smeh).
Možete li da kažete da vam je ovo najbolji period u karijeri?
- Rekao bih da, poslovno, trenutno živim svoj san i ostvario sam ciljeve koje sam sebi zacrtao kao student. Pa šta više da tražite od boga u 45. godini. Hvala mu.
(Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević)
Bonus video: