Vernici srpske pravoslavne crkve u subotu obeležavaju Zadušnice. Na ovaj dan, vernici obilaze grobove svojih najmilijih, daju pomen i pale sveće za dušu pokojnika. Na Zadušnice se molimo Bogu za oprost grehova naših predaka.
Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje i uvek su subotom. Prve zadušnice padaju ove godine 18. februara. Reč je zadušnicama koje su vezane za početak Vaskršnjeg posta, pa su i one "pokretne", to jest nemaju određeni datum. Zovu ih još i Velike zimske zadušnice. Nedelja u kojoj se one održavaju se i naziva zadušna i uvek je to treća nedelja pred post. Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se pale sveće, a sveštenik obavlja kratki obred i kadi grobove.
Dani namenjeni dušama preminulih uvek padaju u subotu. Žito se nosi na groblje, ne da bi se "nahranio" pokojnik, kako se ponekad u narodu veruje, već da bi se nahranila sirotinja koja u molitvama pominje pokojnika. Ne treba preterivati u pripremi hrane i crkveni velikodostojnici često upozoravaju da su "gozbe" na daćama, parastosima i zadušnicama potpuno neprikladne.
Ko živi daleko od grobova najmilijih, treba da odnese žito i vino u crkvu, po običaju, kao i da upali sveće - simbol male žrtve bogu. Običaj je i da se na zadušnice deli milostinja. Posebno ne treba zaboraviti duhovnu milostinju - poklanjanje knjiga duhovnog sadržaja. One se mogu pokloniti onima koji ne mogu da je kupe ali i bibliotekama kako bi bile na raspolaganju što većem broju ljudi.
Žito je simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog. Crno vino, označava Božje milosrđe kojim se leče rane greha. Sveća je simvol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Posle liturgije u crkvi se služi parastos. Posle parastosa se ide do grobova pokojnika.
Kurir.rs