U trenutku kad je na televiziji zastupljeniji nego ikad, glumac Aleksandar Srećković Kubura postao je i prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Ipak, uspeh ovog glumca nije slučajan, već je rezultat njegovog kontinuiranog rada i posvećenosti poslu. Dok uživa u pozitivnim reakcijama na svog policajca Stojana u komediji "Lako je Raletu", u intervjuu za Kurir otkriva šta publiku očekuje u novoj sezoni "Beležnice profesora Miškovića", ali i šta mu je donela rola moćnika u seriji "Vera".
Bliži se veliko finale.
- Prema onome što sam video i čuo, napravili smo izuzetno dobru, zanimljivu i tematski neobičnu seriju. Priča otvara nova vrata u srpskoj produkciji, pre svega u dramskom smislu. Veliko bravo za Danku Milošević, producenta, Nedeljka Kovačića, reditelja, i celokupnu ekipu.
Kakav je osećaj ući u cipele moćnika poput majora Slavka Radovića?
- Slavko nije prvi moćnik u čije sam cipele ušao, ali je jedan od zanimljivijih. Nije psihotičan kao Paun iz serije "Tajne vinove loze" niti zadojen mržnjom kao Smuk iz filma "Balkanska međa", ali nosi se s posledicama svojih postupaka i zbog toga je negativac. Vođen je motivima svog shvatanja dobrog, dobrog za državu i srpski narod. Problem je samo što se njegovo dobro, kroz moć koja obuzima, pretvara u tiraniju i teror.
Šta mislite, kako bi tekao život Vere Pešić da je preživela rat? Da li bi bila moćnija od Tita?
- Nisam siguran da li bi Vera, da je preživela rat, u miru poživela dugo. Moguće je da bi imala snažan uticaj, koji bi vrlo zasmetao Titu, ali i Englezima.
Stiže i serija "Beležnica profesora Miškovića". Šta vas je inspirisalo u novoj sezoni?
- Misterija koju nosi. Volim dobru misteriju, mogućnost da sam sklapam kockice priče i dolazim do rešenja. Veliko je zadovoljstvo učestvovati u seriji koja pruža takvu priliku publici. Priča se sada širi, usložnjava i vodi gledaoce na put u drugo vreme i prostor.
Deo njene priče biće i istorijske ličnosti poput Nikole Tesle i Duška Popova.
- Njihovi likovi se savršeno uklapaju u mističnu atmosferu priče, upravo zbog tajanstvenosti koja se vezuje za njihove živote. U Teslinom slučaju zbog njegovih misli i spoznaja, a u slučaju Popova zbog mističnosti njegovih dela, kontakata i operacija. Ne znamo da li su mislili i radili ono što ćete videti u seriji, ali kod takvih ličnosti ništa nije nemoguće.
Novo lice ste pokazali i u hit seriji "Lako je Raletu".
- Ljudi se najlakše i najlepše smeju onome što prepoznaju. Komedija te likove i okolnosti dodatno pojača i izoštri, pa nas dovodi do pomalo iščašenih i blesavih pojava. Zbog toga je ova serija dobro primljena kod publike. Likovi naše porodice i način na koji žive prepoznatljivi su našim gledaocima, bez obzira na to što su malo luđi i uvrnutiji nego ljudi koji zapravo postoje.
Šta vam kažu policajci? Da li se neko možda prepoznao u vašem Stojanu?
- Dajte vremena da se priča serije razvije i siguran sam da će se neko od njih prepoznati. Mada se ja, nažalost, ili na sreću, ne srećem često s našim pripadnicima policije. Siguran sam da će im se pošteni, požrtvovani i predani kolega Stojan dopasti.
Da li je komedija najteži žanr?
- Nema teškog žanra. Koliko god bili različiti, svaki daje mogućnost da glumac razotkrije različit deo svoje ličnosti i veštine i igra se s tim. Svi žanrovi zahtevaju rad, promišljanje, dobar instinkt i veštinu.
Jedna od vaših prvih uloga je Nikodije Lunjevica u seriji "Kraj dinastije Obrenović". Sećate li se sada, dok snimate "Raleta" s Ljiljom Blagojević, tog snimanja, kada je ona bila Draga Mašin?
- Često se setimo. Bilo je to divno iskustvo iz najboljih dana i istorijskih produkcija RTS, kao i saradnje s velikim televizijskim rediteljem Savom Mrmkom. Ova serija je bila početak Ljiljine i moje saradnje, koja je nastavljena predstavom "Godine vrana" u Narodnom pozorištu i serijom "Lako je Raletu". Nadam se da ćemo imati priliku da se jednom setimo i ovih koje danas radimo.
Da li vas je ova uloga obeležila kao dežurnog negativca srpske kinematografije?
- Priznajem, igrao sam mnogo negativaca u svojoj karijeri, i veoma uživao u tom radu, ali se baš igranjem likova iz različitih žanrova trudim da ne budem obeležen jednom vrstom uloga, i nadam se da sam uspeo u tome.
Postali ste prvak svog Narodnog pozorištg u Beogradu, a prošle godine pripala vam je i Sterijina nagrada.
- Pozorište je moja prva i najveća glumačka ljubav i mesto na kome održavam, produbljujem i oštrim svoju veštinu. Filmsku i televizijsku karijeru ne stavljam iza pozorišne, ali pozorište nikada, dok imam snage, ne bih i neću ostaviti. Zvanje prvaka Narodnog pozorišta dodatno me je očvrslo da istrajem u svom uverenju.
Glumci su stalno nezadovoljni stanjem u kulturi. Kakva je situacija u Narodnom i kako radi Ministarstvo kulture?
- Situacija u Narodnom pozorištu se trenutno pozitivno razvija. Predstave su nam dobro posećene, na čemu sam publici vrlo zahvalan. Dolaze nam eminentni reditelji, a marketing, od kada sam član, prvi put funkcioniše na vrhunskom nivou i samo mogu da se nadam da ćemo tako nastaviti. I ja ću dati sve od sebe. Pretpostavljam da takvo stanje u Narodnom pozorištu, između ostalog, odražava i rad Ministarstva kulture. Samo da ih ne ureknem.
(Kurir.rs / A. S.)
Bonus video: