Strah od hipoglikemije je najveći strah osoba s dijabetesom, pa i onih koji i godinama s njim žive. A sprej glukagona, revolucionarna stvar koja bukvalno u sekundi spasava život kad šećer toliko padne da nastane teška hipoglikemija, a oboleli upada u komu, i dalje ne postoji u Srbiji, iako je normalna stvar u evropskim državama. U susednoj Hrvatskoj već ga o trošku države dobijaju svi s dijabetesom.
Kurir je pokrenuo inicijativu za uvođenje protokola u vrtiće i škole o postupanju s decom obolelom od šećerne bolesti, koji inače odavno postoji i u Hrvatskoj, a o čemu je prvi govorio ministar turizma Husein Memić, koji i sam ima dete s dijabetesom tip 1. To bi, između ostalog, značilo i da dete u vrtiću i školi, što sada uopšte nije zakonska obaveza, dobije terapiju ako je hitno. Takav je slučaj i sa glukagonom, koji se daje kada nastupi teška hipoglikemija da ta osoba pada i u komu. A tada je i život u opasnosti.
U Srbiji oboleli od dijabetesa imaju pravo na injekcije glukagona o trošku RFZO koje su relativno komplikovane za upotrebu jer u kritičnom momentu treba biti dovoljno pribran da ih "smućkaš" i daš onesvešćenoj osobi. Pride, u uputstvu leka stoji da mora da ga primeni medicinsko osoblje.
Za sprej to nije slučaj. I zato ga oni koji imaju para nabavljaju u inostranstvu. Dejan Pantelić, poznati voditelj čije oboje dece ima dijabetes tip 1, za Kurir je ispričao da mu prijatelj iz inostranstva poklanja sprej. I da ga je, nažalost, već dva puta upotrebio. Ali i na sreću imao. Sprej je namenjen deci od četiri godine i starijima. Jednokratan je i jednostavan za korišćenje, samo se naprska u nos. Jedinstven je na svetu, odobren 2019, a svi oboleli od dijabetesa u Hrvatskoj ga od 1. decembra 2022. dobijaju o trošku države.
- Sprej glukagona je zaista revolucija. Pre njega smo imali samo glukagon na iglu, što može biti komplikovano čak i za istrenirane stručnjake. A kada upadnete u hipoglikemiju, onaj ko je pored vas mora brzo da reaguje. Sada smo zaista mnogo rasterećeniji - kaže za Kurir Davor Skeledžija, urednik sjajnog blogerskog portala Nainzulinu.com.
Ali put do spreja nije bio nimalo lak. Iako je u startu postojala olakšavajuća okolnost - čim je odobren u EU, po automatizmu je registrovan i u Hrvatskoj, kao članici Unije. Ali nigde ga nije bilo, a u inostranstvu je koštao i više od 200 evra.
- Proizvođač je najpre predao zahtev Hrvatskom zavodu za zdravstveno osiguranje da plaća sprej za pacijente. HZZO je to ekspresno odbio sa obrazloženjem da košta previše i da imamo iglu glukagona. Početkom 2021. ušli smo u veliku akciju - peticije! Portal Nainzulinu.com skupio je oko 6.500 potpisa, a zadarsko udruženje Cukrići skoro 50.000! Nekoliko puta smo predavali zahteve zavodu bez rezultata, a onda se desila i srećna okolnost - cena spreja je drastično pala i HZZO je odobrio za sve s dijabetesom, a ne samo za one s tipom 1, koji češće imaju hipoglikemiju. Da nije bilo te peticije, sprej nikad ne bi došao u Hrvatsku - objašnjava Skeledžija i dodaje da je u Hrvatskoj oko 300.000 osoba s dijabetesom, ali da nije svima potreban ovaj sprej. Dakle, reč je o malom tržištu i to što država svima kojima treba plaća presudilo je da stigne i kod njih.
U apotekama u Hrvatskoj sprej košta 66 evra.
- To znači da svako ko nije osiguranik HZZO može da ga kupi ako lekar, a to može biti i onaj porodične medicine, napiše da pacijent ima indikacije za sprej. A to opet znači da, recimo, neko iz Srbije može s pečatom i potpisom doktora iz Srbije da dođe u apoteku u Hrvatskoj i kupi ga - ističe Skeledžija.
U Srbiji nema ni zvaničnih zahteva pacijenata za registraciju spreja, a ni peticija. A u Srbiji, prema podacima koje je "Batut" poslao Kuriru, oko 460.000 osoba zna da ima dijabetes (podaci iz 2019), a zajedno sa onima koji to ne znaju ima oko 710.000 obolelih od šećerne bolesti (podatke o broju obolele dece nismo dobili).
Aleksandar Opačić, predsednik Dijabetološkog saveza Srbije, krovne organizacije za 11 udruženja i jedine priznata u Srbiji od Međunarodne dijabetološke federacije, najpre za Kurir objašnjava da je, prema njihovim ranijim istraživanjima, najveći strah obolelih taj da ne upadnu u hipoglikemiju.
- Radili smo psihološko istraživanje i utvrdili da je najveći strah od hipoglikemije, pa sve ostalo. I tako je i kod ljudi koji godinama žive s dijabetesom. Potpuno razumem tu brigu i to što oboleli i za sebe i za svoju decu žele sprej. Nažalost, proizvođač ga nije registrovao u Srbiji, a mi kao udruženje pacijenata jedino što možemo je da ih molimo i pošaljemo zahtev da se registruju, što do sada nismo činili. Ali ćemo učiniti, a ako bi se registrovao, potom bismo mogli da šaljemo zahtev RFZO da sprej bude uvršten na pozitivnu listu, pa da ga pacijenti dobijaju o trošku države. Ali proizvođač najpre mora da se aktivira - kaže Opačić.
U predstavništvu proizvođača u Beogradu s Kurirom nisu želeli da razgovaraju, iako je obećano da će nam se javiti.
Kurir.rs/J. S. Spasić