ekskluzivno: autorski tekst

AMBASADORI KANADE, NORVEŠKE, POLJSKE I UJEDINJENOG KRALJEVSTVA PIŠU ZA KURIR: Putin se žestoko preračunao! I svestan je toga

Foto: Marina Lopičić, Zorana Jevtić, Profimedia, Beta Miloš Miškov

Svet je 24. februara 2022. godine u neverici gledao Vladimira Putina kako započinje nezakonitu i bezrazložnu invaziju velikih razmera na Ukrajinu.

Nizovi ratnih zločina

Godinu dana kasnije užasnutost i neverica su pomešani s besom i tugom. Besmisleni gubitak na desetine hiljada ukrajinskih i ruskih života. Potpuno ignorisanje činjenice kako će sve da utiče na snabdevanje hranom miliona ljudi, uključujući neke od najsiromašnijih na svetu. Nemilosrdno uništavanje domova, škola, bolnica, civilne infrastrukture, čak i crkava i spomenika žrtvama Holokausta. Masovna svirepost i ekstremna brutalnost nekih od pripadnika snaga koje nastupaju u Putinovo ime. Otmice i deportacija ukrajinske dece i pljačkanje imovine i kulturnog nasleđa.

Drugim rečima, nizovi ratnih zločina.

U isto vreme smo videli laži i fabričku proizvodnju dezinformacija - pretežno namenjene stanovništvu Rusije koje ne sme ni da šapne reč "rat" bez bojazni da će biti uhapšeni. Čuli smo besmislena naklapanja komentatora s ruske državne televizije, koji pokušavaju da opravdaju neodbranjivo i objasne neobjašnjivo.

Vladimir Putin je obećao trodnevnu "specijalnu vojnu operaciju" u cilju uklanjanja nepostojeće pretnje i "denacifikovanja" nezavisne države koju predvodi demokratski izabrani predsednik (igrom slučaja jevrejskog porekla), koji mu se nije svideo.

Foto: Shutterstock, Printscreen Instagram/jeremycorbell
Započeo rat: Vladimir Putin foto: Printscreen Instagram/jeremycorbell, Shutterstock

Putin se žestoko preračunao. I svestan je toga. To je razlog zbog koga stalno menja narative i reorganizuje svoju vojnu komandu. Zato je mobilisao generaciju od koje zavisi budućnost njegove zemlje. Zato se oslanja na kriminalne paravojne formacije regrutovane u zatvorima. I umesto da prekine ovo ludilo kako bi spasao ruske i ukrajinske živote, on nastavlja da gura svoju zemlju sve dublje u ambis.

Pozdravljamo one ljude u Rusiji koji su se hrabro i javno suprotstavili Putinovom ratu. Ovaj rat je katastrofa i za samu Rusiju. Uništava rusku vojsku, privredu i ugled. Generacije i generacije će morati da rade na tome da isprave nanetu štetu i vrate Rusiju u tokove normalnih međunarodnih odnosa i normalan život građana.

Ipak, ukrajinski narod je taj koji najviše pati i kome je najviše potrebna pomoć.

Besmisleni rat

Upravo iz ovog razloga države, uključujući i Srbiju, pružaju pomoć izbeglicama iz Ukrajine i šalju sanitetsku pomoć i pomoć u energentima. Iz ovog razloga veliki broj zemalja, uključujući i naše, šalje vojnu opremu Ukrajini kako bi mogla da se brani, u skladu sa odredbama međunarodnog prava. Upravo su iz ovog razloga praktično sve evropske zemlje i drugi značajni međunarodni partneri uveli sankcije kako bi oslabili sposobnost Kremlja da vodi ovaj besmisleni rat.

Foto: AP
Brani zemlju: Volodimir Zelenski foto: AP

U januaru, na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, odali smo počast žrtvama masovne represije tokom Drugog svetskog rata, prisećajući se kako je svet rekao - nikada više. Nema mesta u Evropi koje, poput Zapadnog Balkana, živi nasleđe jednog sukoba koji nastavlja da truje živote. I sada ponovo, kroz varvarski i nelegalni rat Vladimira Putina, mi u 21. veku na tlu evropskog kontinenta gledamo dokle seže nehumanost jednog čoveka prema drugome.

Gledamo unazad, na prethodnih godinu dana, s tugom i besom. Apelujemo na sve koji preziru patnju i uništavanje, žele mir i bezbednost u Evropi i žele dobro narodima Ukrajine i Rusije, uključujući i one koji služe ruskoj državi ili imaju uticaja na nju. Pozivamo ih da učine sve što je u njihovoj moći kako bi ubedili Kremlj da povuče svoje trupe iz Ukrajine i da zaustavi ovaj užasni rat, tako da oba naroda mogu da žive u miru i počnu ponovo da grade svoju budućnost.

Autori teksta su ambasadori Kanade (Džajls Norman), Norveške (Jern Eugen Jelsta), Poljske (Rafal Perl) i Ujedinjenog Kraljevstva (Šan Makleod) u Beogradu