Rusija ispali onoliko granata dnevno koliko EU proizvede za mesec dana, pa je potrebna bolja strategija proizvodnje municije I oružja, zaključeno je u Minhenu na bezbednosnoj konferenciji.
Ukrajinci uspevaju da zadrže položaje, ali to nije dovoljno, dodali su evropski zvaničnici.
Očekuje se da će NATO tražiti od zemalja-članica da popune zalihe naoružanja, koje su ispražnjene zbog rata, piše Rojters, uz napomenu da pre sukoba u Ukrajini mnoge članice Alijanse nisu poštovale standarde o zalihama municije.Navodno, nisu bile spremne za takav intenzitet sukoba. Šta nam to govori o odbrambenim kapacitetima EU, pitanje je koje je pokrenulo razgovor u studiju, a gosti su bili:
Slobodan Samardžija, novinar, nekadašnji dopisnik dnevnog lista "Politika" iz Moskve i Andrija Ivanović, šef deska i urednik Planete u Kuriru.
Ivanović je mišljenja da je Makronov glas najblaži što se tiče Evrope, istakavši ga kao pojedinca koji se zalaže za mir.
- Makron je najviše insistirao na pregovorima - rekao je Ivanović.
Dešavanja na bezbednosnoj konferenciji i stav EU i NATO da Rusija mora biti poražena, prokomentarisao je i Slobodan Samardžija.
- Svet je došao do određene granice, ljudi se preračunavaju, da li im se isplati da snabdevaju Ukrajinu. Taj rat je širokih razmera. Juče je nemački ministar ekonomije rekao da Nemačka gubi 100 milijardi evra, nijedna zemlja koja gubi taj novac neće dozvoliti da ga gubi i dalje. Onog trenutka kad se rat izgubi, staje se sa ratom i prepušta se na terenu sukobljenim stranama da razrešavaju. Ukrajina nema previše izbora. - mišljenja je Samardžija.
Ivanović je istakao evropsku birokratiju kao najveći problem.
- Nisu toliko dobri evropski kapaciteti, koliko bi trebalo da budu. Najveći problem je birokratija u EU. Da bi jedna raketa bila proizvedena potrebno je tri meseca birokratije, što je strašno, i onda ne mogu da isprate ono što se dešava na terenu. Nema velikih promena linija fronta, borbe su žestoke, a broj mrtvih je ogroman, koliko god obe strane to prikrivale, borbe su zastrašujuće i najviše liče na one u Prvom svetskom ratu - rekao je Ivanović naglasivši da Evropa za sada uspeva da isprati pošiljke pomoći Ukrajini.
Američka političarka i bivša šefica Kongresa Nensi Pelosi podržala je prebacivanje lovaca F16 za Ukrajinu.
Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Pelosi je istakla da su američki zakonodavci tokom 2022. godine dosledno radili na ispunjavanju ukrajinskih zahteva za vojnom podrškom.
- Sada želimo da dobijemo transfer F-16. U potpunosti podržavam ovo i nadam se da će to biti sprovedeno - rekla je političarka.
Samardžija kaže da će ovi postupci EU i NATO, dovesti do masovnije eskalacije.
- To će dovesti do eskalacije rata, pitanje je kome se ovo isplati. Onog trenutka kada krenu lovci u Ukrajinu, u tom momentu će krenuti masovnije lovci i z Rusije u Ukrajinu, nije to rešenje da se zaustavi rat. Osnovni problem je što Ukrajinci traže nešto što objektivno ne mogu da dobiju. Rusi otimaju naznačene ciljeve, a to su četiri oblasti. Ovo su borbe koje se vode u granicama do kojih su Rusi naznačili svoje interese, na tom prostoru - rekao je Samardžija.
Tenzije se neće skoro smiriti, mišljenja je Ivanović.
- Rusija ne drži ni celu Hersonsku oblast, ni Zaporožje ni ceo Donbas, a njihov cilj je cela Ukrajina. Putin želi da osvoji Ukrajinu. Ukrajina je ohrabrena, jer se godinu dana odupire Rusiji. Pesimisti su davali nedelju dana, a optimisti mesec dana da će opstati, a ovo što je Ukrajina uspela niko nije očekivao - rekao je Ivanović.
On tvrdi da je ovo posredan rat.
- Posredni rat je u toku. Pitanje je da li će da preraste u pravi rat. Uvek smo na ivici sukoba. Pre nekoliko godina nije bilo moguće da se ovo desi, svi su mislili da niko nije dovoljno lud da ratuje, ali danas je opasnija situacija od pre godinu dana - kazao je Ivanović
Mađarska i Turska su se posebno istakle, kako je rekao Samardžija, prokomentarisavši zemlje koje su, još uvek, polu pasivni akteri u ovom ratu.
- Mađarska uspeva najviše da se izdigne i izvuče, i pokazuje najviše energije u pokušaju da postane zaista prava Evropska zemlja. Druge zemlje nisu toliko uspele. Poljska to pokušava zahvaljujući američkom kapitalu. Orban smatra da ima pravo drugačije da razmišlja - naveo je Samardžija i sledeću stvar nazvao posebno opasniom:
- Estonska ministarka je juče izjavila da bi trebalo rusku istoriju izbrisati i napisati novu istoriju, to je već veoma opasno i to je nacizam. Počinje da miriše na nešto što apslutno ne može da se dozvoli. Ako ne ko iz EU tako nešto izjavi to već nije dobro. Taj koji je to izjavio neće prihvatiti činjenicu da nije u pravu, a bojim se da toga ima u Evropi sve više! To se javlja u Poljskoj i to je podrška onom delu Ukrajine koji je nenoacistički - rekao je Samardžija.
Ivanović se složio sa Samardžijom, kroz sledeći primer:
- To je sve pogrešno. Ukidanje Čajkovskog u nekim pozorištima u operama, na primer, e to daje snagu Putinu da ujedini i one koji nisu bili za ovaj sukob. Poljska ima jak antiruski sentiment, a suludo je imati takve ideje da se obriše jedna istorija - rekao je Ivanović.
Kurir.rs