Hrvatska je ove nedelje, drugi put za istu stvar, dobila hladan tuš od Evropskog suda. U presudi se navodi da za tri godine država nije uradila ništa po pitanju odlaganja šljake u Biljanima Donjim. Ipak, čini se da Biljane nisu usamljen slučaj.
Osim Crnog brda u Biljanima Donjim, koje se nalazi u blizini Zadra i koje se najčešće spominje u medijima, malo se govori o ostacima šljake koja se nalazi na lokalitet bivše Fabrike elektroda i ferolegura (TEF) u Šibeniku.
Troska je podsetnik na tešku industriju koja je hranila i školovala generacije Šibenčana. I danas tone „crnila” i prašine zaklanjaju pogled na grad.
Meštani šibenske Crnice ne znaju da li se situacija pogoršala. Gradonačelnik Šibenika tvrdi da je sve uspešno sanirano 2013. godine.
"Podvučeno i podebljano, ovaj prostor se može smatrati očišćenim. I to je naš stav", rekao je Željko Burić, gradonačelnik Šibenika.
Politika i struka imaju različita mišljenja.
Ekipa emisije Poziv odlučila je da proveri sama. ronioci su zaronili na morsko dno neposredno ispred bivše fabrike i uzeli uzorak sedimenta. Terenom na kojoj još ima gomile šljake gazduje privredno preduzeće Batižele koje je u vlasništvu grada i države. Poslednju analizu su uradili 2018. godine – ali kažu da će uraditi i nove.
Prvi rezultati analize
Rezultati su analizirani u Dnevniku Nove TV u kome je gostovao profesor dr sc. Branimir Hakenberger. Ali prvo je Domagoj Mikić pročitao rezultate analize koja je urađena.
"Dobili smo rezultate analize. Dakle, naš tim je uzeo uzorke na tri lokacije. Prva lokacija je na dubini od 12 metara u moru ispod fabrike TEF, druga lokacija je dno ispred plaže Banj. a treća lokacija je u prostorijama same fabrike. Rezultati PAH-a - to su jedinjenja koja imaju kancerogena svojstva. Na prvoj lokaciji je pronađeno 58,1 miligrama po kilogramu suve materije, na drugoj lokaciji 29,7 mg, a na trećoj lokaciji 22,9 mg“, rekao je Domagoj Mikić.
Mikić je pitao gosta u emisiji, ekotoksikologa i biostatičara profesora Branimira Hakenbergera kako ove rezultate prevesti na laički jezik.
"Riječ je o neuobičajeno visokim koncentracijama PAH-a za Jadran, postoji bezbroj studija koje pokazuju da je očekivana koncentracija i do deset puta manja, posebno na toj lokaciji gde je i do 58,1 miligrama po kilogramu. PAH-a su opasni Ima ih više od deset hiljada različitih jedinjenja koje možemo nazvati PAH, od kojih su neka kancerogena, standardne analize analiziraju 18 standardnih PAH-a, od kojih je osam kancerogenih, a među njima je najkancerogeniji benzo(a)piren. Ne bih tu plivao“, rekao je Hakenberger.
Na lokaciji broj dva - uvali ispred plaže Banj - pronađene su velike količine gvožđa i mangana. Uz gvožđe, pronađeno je 82.418 miligrama mangana i 10.019 mg/kg gvožđa.
"Ovde je pronađen benzo(a)piren, jedno je od najkancerogenih jedinjenja, koristi se u biomedicinskim i biološkim istraživanjima, kao supstanca koja izaziva maligni tumor, tzv. kancer. Najčešće ulazi u životnu sredinu kao produkt sagorevanja, ali može doći i iz drugih izvora“, rekao je dr. Branimir Hakenberger.
Treća lokacija takođe ima enormno velike količine mangana i aluminijuma. Utvrđeno je da je mangan 120,123 mg/kg d.t. i aluminijuma 322,9 mg/kg d.t.
"To je 40 do sto puta veća koncentracija. Ovo se smatra rizičnom koncentracijom u životnoj sredini. Kada govorimo o ovom pitanju, moramo da govorimo o dva pojma, jedan je opasnost, a drugi rizik. Sve ove hemikalije koje ste pomenute su opasne, nesumnjivo je da su opasne.Međutim, ne znam da li je rađena analiza rizika.Naime, svaka hemikalija je opasna u zavisnosti od toga u kom se obliku nalazi u životnoj sredini, da li je bioraspoloživa, da li je može završiti u lancu ishrane ili je fiksirano u okruženju", rekao je profesor.
(Kurir.rs/Dnevnik.hr)