Doktor Miljko Ristić u intervjuu koji je dao za Kurirotkrio je delove svoje životne priče koji su do sada bili potpuno nepoznati javnosti, a jedan od upečatljivijih tiče se pokojnog premijera Srbije, Zorana Đinđića, koga je opisao kao "najtežeg i najupečatljivijeg pacijenta kojeg je imao". Naime, on je bio hitno pozvan u Urgentni, kada su dovezli Đinđića nakon atentata.
- Svakog detalja se sećam. Samo što sam izašao iz operacione sale, zove sekretarica direktora KCS da hitno idem u Urgentni. Tamo policija, vojska, a na stolu Ðinđić. Beo kao kreč, iskrvario maltene totalno. Ogromna rana na srcu, razoran metak. Srce sam mu držao u ruci, brzo smo ga ušili - opisuje doktor svoje sećanje na ovaj dan.
- Pumpali smo krv, plazmu, sve, ali Ðinđiću pritisak non-stop 20-25, nikako da počne da raste. Tada shvatam da negde gubi krv. Otvaram trbuh - jetra isečena kao saće, a spolja nigde rane - priča doktor.
- Ti meci za atentate imaju bočni potisak, ovaj je prošao i dijafragmu, baš čvrst mišić, i uništio jetru. Taj metak razara sve što mu se nađe na putu, to smo učili iz ratne hirurgije, koje sada nema na fakultetu.
Naš sagpvornik je potom objasnio da bi Ðinđiću u tom trenu jedino transplantacija jetre spasla život, ali da to, naravno, nije bilo izvodljivo u tom momentu.
- A i da je ostao živ, verovatno bi bio moždano mrtav. Nije imao šanse da preživi taj atentat - zaključio je doktor Ristić.
- Čudno, ali niko me nije zvao da svedočim na suđenju. A po rani i po tome što je metak došao s desne strane i s visine, rekao bih da je ubijen iz Birčaninove, a ne Gepratove, kako je presuđeno. Osim ako Ðinđić nije leđima bio okrenut ulazu u Vladu kad je upucan - kaže dr Ristić u ispovesti za Kurir.
Kurir.rs/J.S.S.