Ruski predsednik Vladimir Putin je tokom obraćanja povodom godišnjice rata u Ukrajini saopštio odluku koja je šokirala ceo svet - rekao je da Moskva obustavlja svoje učešće u novom START sporazumu sa Sjedinjenim Američkim Državama koji ograničava strateške nuklearne arsenale ove dve države.
Ovakvo postupanje moglo bi da promeni sve, i dovede do toga da svet kakav poznajemo više ne bude isti. Jasno je da bi ishod mogao da bude katastrofalan - pogotovo ako u obzir uzmemo obim nuklearnog arsenala koji poseduju obe zemlje.
Putin je odluku obrazložio time da je na nju prisiljen i dodao da Ministarstvo odbrane i Rosatom treba da budu spremni da testiraju nuklearno oružje, ako to prethodno urade SAD.
Suspendovanje START sporazuma zapravo znači da količina nuklearnog naoružanja Rusije i Amerike više nije ograničena, ali i to da ove dve sile ne mogu da kontrolišu jedna drugoj arsenale i vojne baze.
Inače, novi START zamenio je Ugovor iz Moskve (SORT), koji je istekao u decembru 2012. On sledi sporazum START I, koji je istekao u decembru 2009; predloženi sporazum START II, koji nikada nije stupio na snagu; i sporazum START III, za koji pregovori nikada nisu zaključeni.
Ugovorom se poziva na prepolovljene broja strateških nuklearnih raketnih bacača, kao i broj raspoređenih strateških nuklearnih bojevih glava na 1.550, što je skoro dve trećine manje u odnosu na prvobitni sporazum START.
Ugovor takođe ograničava broj raspoređenih i neraspoređenih lansera interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM), lansera balističkih raketa lansiranih sa podmornica (SLBM) i teških bombardera opremljenih za nuklearno naoružanje na 800. Broj raspoređenih ICBM, SLBM i teških bombardera opremljenih za nuklearno naoružanje ograničeno je na 700. Ugovor omogućava satelitski i daljinski nadzor, kao i 18 inspekcija na licu mesta godišnje radi provere ograničenja.
Ove obaveze moraju biti ispunjene u roku od sedam godina od dana stupanja ugovora na snagu. Predviđeno je da ugovor traje 10 godina, uz mogućnost da se produži na najviše pet godina po dogovoru obe strane. Ugovor je stupio na snagu 5. februara 2011. godine, kada su Sjedinjene Države i Rusija razmenile instrumente ratifikacije, nakon što su ga odobrili Senat SAD i Federalna skupština Rusije. Zatim je 2021. godine produžen na još pet godina.
Međutim, suspenzija bi mogla da dovede do toga da sva navedena ograničenja prestanu da važe.
Dakle, poništavanjem sporazuma, obe zemlje mogu nekontrolisano da gomilaju teško naoružanje poput balističkih projektila, nekih bombardera i na kraju nuklearnog oružja.
Takav raspored mogao bi da dovede do toga da i najmanji incident rezultira direktnim suočavanjem dve nuklearne sile.
Razmere bi bile katastrofalne, jer su paradoksalno SAD zapravo najveća nuklearna sila u Evropi, budući da su američki nuklearni projektili raspoređeni u Poljskoj, Turskoj, Nemačkoj i Francuskoj.
Treba imati u vidu da nuklearne bojeve glave najmanjeg intenziteta od do dva kilotona mogu da unište teritoriju srazmernu velike gradske opštine. Bomba bačena na Hirošimu imala je 13 kilotona.
SAD na zalihama trenutno imaju oko 3.750 aktivnih i neaktivnih nuklearnih bojevih glava, plus približno 2.000 bojevih glava koje su penzionisane i čekaju na demontiranje. Većina njih ima dosta veći intenzitet od dva kilotona. Od uskladištenih bojevih glava, SAD su u svojoj deklaraciji o novom STARTU navele da je 1.365 raspoređeno na 656 baltičkih projektila i strateških bombardera.
Od 2021. godine, američke nuklearne snage na kopnu se sastoje od 400 baltičkih projektila Minuteman III raspoređenih među 450 operativnih lansera. One u morima se sastoje od 14 podmornica Trident klase Ohajo sa nuklearnom sposobnošću, devet u Pacifiku i pet u Atlantiku. Nuklearne kapacitete u vazduhu obezbeđuju 60 teških bombardera sa nuklearnom sposobnošću, kao i 20 bombardera B-2 i 40 B-52.
Vazduhoplovstvo je modernizovalo svoje rakete Minuteman III i one sada mogu da funkcionišu do 2030. godine. Takođe se proizvode nove podmornice klase Kolumbija koje će zameniti flotu Ohaja počevši od 2031. godine.
Kada bi se to suočilo sa nuklearnim arsenalom koji poseduje Rusija, nastala bi ozbiljna kataklizma.
Šta poseduje Rusija?
Rusija je svoje nuklearno oružje nasledila od Sovjetskog saveza, koji je svojevremeno važio za super silu. Stoga ima najveću zalihu nuklearnih bojevih glava na svetu.
Procenjuje se da ih je za oko dve hiljade više nego što ih imaju SAD – oko 5.977 aktivnih.
Oko 1.500 od tih bojevih glava je povučeno, 2.889 je u rezervi, a oko 1.588 su raspoređene strateške bojeve glave.
Oko 812 ih je raspoređeno na balističkim projektilima s kopna, oko 576 na balističkim projektilima koji se lansiraju s podmornica, a oko 200 u bazama teških bombardera. Takođe, Moskva ima oko 400 interkontinentalnih balističkih projektila s nuklearnim oružjem koje mogu da nose do 1.185 bojevih glava.
Rusija upravlja s deset nuklearnih podmornica koje mogu nositi najviše 800 bojevih glava.
I sve ovo mogao bi da aktivira Putin jednim potezom – stiskanjem dugmeta koje se nalazi u čuvenoj aktovki koju verno nosi sa sobom gde god išao.
Kurir.rs/Nova