"SANJAMO ĆEBAD DA NAM NIKAD VIŠE NE BUDE HLADNO" Stefan s braćom živi 8 GODINA bez struje, a ove reči kidaju dušu (VIDEO)
S takvim prezimenom svako bi pomislio da im je život pesma, a stvarnost je daleko od toga
BEOGRAD - Iako je život bez struje i vode u današnje vreme mnogima nezamisliv, za osmoro Slavujevića to je svakodnevica. Žive u kući kojoj preti urušavanje i nemaju puno želja - samo osnovne uslove za život.
Osmoro Slavujevića živi bez struje i vode u kući koja preti da se uruši.
U kući kojoj preti samourušenje zbog dotrajalosti živi osmoro Slavujevića, među kojima je četvoro dece, tri dečaka i devojčica. Najmlađi Stefan ima osam godina, a isto toliko porodica živi bez struje. Kupatilo nikada nisu imali. Njihova nemaština toliko je velika da od želja imaju samo ono što drugi oduvek podrazumevaju.
"Kupam se u plavoj vangli, a mama mora da ugreje vodu na šporetu", navodi Nešo Slavujević. Njegov brat Stefan kaže da bi voleo da ima novu kuću i krevet.
Život u nehumanim uslovima uticao je na kvalitet života i odrastanja ove dece. Njih osmoro žive od novca koji zaradi otac Slavko, a to im je dovoljno, kažu, da ne budu gladni. U dvorištu imaju guske, patke, kokoške i svinje.
"Šta meni vredi zaklati svinjče kad ja nemam zamrzivač ili frižider u šta da uključim, osnovno je struja. I onda moram da kupujem u prodavnici za dan da bi se to utrošilo, jer to kad ostane kad su topli dani to se ukvari", ističe Slavko Slavujević.
Kuću u kojoj žive Slavujevići nije moguće obnoviti. Za izgradnju nove, ogranak humanitarne organizacije "Srbi za Srbe" u Loznici već godinu dana prikuplja novac.
"Prikupili smo oko 13.500 evra kroz naše humanitarne događaje koje organizujemo u Loznici i nekih 1.800.000 dinara u kutijama koje su postavljene u gradu, na preko sto lokacija imamo postavljene naše kutije. Taj novac nije dovoljan za izgradnju jedne kuće tako da smo pokrenuli jednu veću kampanju na nivou cele organizacije i celog sveta", naglašava Vladan Karaklić, humanitarna ogranizacija "Srbi za Srbe".
Slavujevići nemaju puno želja, jer njihova nemaština traje godinama. Sve što im treba je miran san u domu u kojem se neće plašiti da im se krov ne uruši na glavu.
Ta želja biće ostvariva zahvaljujući humanim ljudima.
Kurir.rs/RTS/Slavica Džinović