Veliku buru proteklih dana na društvenim mrežama podigla je 21-godišnja devojka iz Nemačke koja traži DNK analizu tvrdeći da je ona Medlin Meken koja je kidnapovana 2007. godine, a koja se i dalje vodi kao nestala.
Ova Nemica sada traži pomoć na socijalnim mrežama, a na Instagramu je prati više od 190.000 ljudi.
A kako se putem DNK utvrdjuje identitet,da li je poklapanje DNK profila nedvosmislen dokaz da biološki materijal potiče od iste osobe, šta sve može da se sazna i kako se DNK koristi na sudu?
To su sve pitanja za gosta jutarnjeg programa Redakcija, forenzičkog genetičara i molekularnog biologa na Biološkom fakultetu u Beogradu dr Dušana Keckarevića.
Nauka je tu da na brz način odgovori da li neko jeste, ili nije nečiji potomak, započinje razgovor Keckarević.
- Svi imamo jedinstvene karakteristike u našem DNK materijalu, a kreiran je tako što nasleđujemo polovinu od oca i polovinu od majke, što može potvrditi da li je ova devojčica ta ista nestala pre 20 godina - rekao je dr Keckarević.
Takođe je ispričao da li je to siguran pokazatelj.
- Ne možete analizirati čitavu DNK, jer je to preskupo. Verovatnoća koja se dobije je takva da je skoro pa sto odsto. To je čisto neki račun. DNK analiza je apsolutno sigurna. Postoje slučajevi DNK jednojajčanih blizanaca, gde su i njihovi DNK različiti, nakon razdvajanja - rekao je.
Istakao je u kojim se situacijama najčešće radi DNK analiza.
- Obično je to u pitanju forenzika i utvrđivanje za potrebe istraživanja policije i u sudsko-krivičnim postupcima, kao jedan od dokaza na koji se oslanjaju presude, kao i za utvrđivanje spornog očinstva - rekao je i dodao:
- "Post mortum" uzorci utvrđuju da li materijal potiče od deteta koje je preminulo nakon porođaja, ili tokom porođaja, ili je dete nestalo i ukradeno i na taj način roditelji mogu utvrditi da li je dete zaista preminulo, ili je ukradeno - rekao je.
Prema izlaganju Keckarevića, tehnologije su presudne u DNK analizi, koja može odgovoriti na sva pitanja kada treba identifikovati prisustvo neke osobe u određenoj prostoriji.
- Čak i ako ne vidite da se nešto desilo i to je trag. Morate pretpostaviti na više načina kako je nešto moglo da se desi. Što je manje tragova na mestu zločina - to više hipoteza morate imate. Što je manje dokaza to je više hipoteza. Po novinskim člancima ima tragova koji upućuju na zločince, a što se tiče Ane Volš priča se o tragovima krvi, nisam pročitao o rezultatima analiza, ali ako se radi o njenoj krvi to je dalje znak njihovim organima za nešto - rekao je.
Relevantni dokazi moraju postojati za sam čin ubistva.
- Morate realno objasniti zašto tragovi nedostaju. A ne hipotezom. U tom smislu što bolja istraga, što više prikupljenog materijala - to je informacija tačnija - kazao je.
Ispričao je da starost uzorka nije bitna, kada je u pitanju njegova pouzdanost.
- Sve zavisi od čuvanja DNK. 500 godina stara kost daje neverovatan razultat, a nekada uzorak od juče ne da nikakav uzorak jer je loše skladištena - rekao je dr Keckarević.
Kurir.rs