Zajednički tekst ambasadora Velike Britanije, Kanade, Norveške i Poljske, objavljen pre neki dan u listu Kurir, ostavlja težak utisak, oličavajući najmračnije prognoze iz Orvelovih distopija.
Vežbajući izmišljanje uvreda na račun Rusije, autori su, pre svega, ponizili sebe. Kakvi su samo njihovi jadni pokušaji da se željeno prikaže kao realno kad tvrde o navodnoj podeljenosti ruskog društva i "uspehu" planova da se sukob oko Ukrajine pretvori u "katastrofu za Moskvu", i slabo prikrivena mržnja prema Rusiji i uopšte prema svima koji se ne potčinjavaju zapadnom diktatu...
Odgovor na optužbe
Međutim, ono što su ambasadori napisali odgovara sasvim drugoj situaciji - nasilnom raspadu SFRJ uz podrivačku ulogu Zapada, čiji je vrhunac bila varvarska agresija NATO na Jugoslaviju 1999. godine. Tada su namerno i od prvih dana bombardovani civilni objekti, neselektivno je primenjivana municija sa osiromašenim uranijumom, insceniranje ratnih zločina je korišćeno da se opravdaju nasilni "činovi odmazde", a civilne žrtve su cinično nazivane "kolateralnom štetom". Srpska javnost to dobro zna, ma koliko se zapadnjaci trudili da što brže okrenu ovu stranicu.
Ambasadori zgodno "zaboravljaju" da se tokom svih godina nakon završetka Hladnog rata upravo NATO približavao ruskim granicama, kršeći postojeće dogovore (kao što je Osnovni akt Rusija-NATO iz 1997. ili Povelja za evropsku bezbednost iz 1999. godine), koje su potpisali i šefovi država i vlada iste Velike Britanije, Kanade, Norveške i Poljske. "Zaboravljaju" da je aktuelni režim u Kijevu direktno povezan s krvavim događajima iz 2014, kada su agresivni nacionalisti izvršili državni udar i preuzeli vlast u Ukrajini - uz rečito ćutanje Berlina, Pariza i Varšave, koji su bili garanti sasvim drugačijeg rešenja (možda će se toga setiti bar ambasador Perl?).
Za autore kao da nije bilo ni strahovitog paljenja Doma sindikata u Odesi 2. maja 2014, ni osam godina tokom kojih je Kijev gotovo svakodnevno nekažnjeno granatirao civile u Donbasu, niti otkrića bivših i sadašnjih zapadnih i ukrajinskih lidera da Minski sporazumi, jednoglasno odobreni Rezolucijom 2202 Saveta bezbednosti UN 2015. godine, nisu bili predviđeni za sprovođenje (umesto toga, Ukrajini je isporučivano - a sad u mnogo većem obimu - ofanzivno oružje za nasilno osvajanje regiona na jugoistoku; uzgred, na isti način Zapad, kršeći Rezoluciju 1244, pomaže Prištini da gradi nezakonitu kvazivojsku). Rusija je istrajno i iskreno tražila mirovno, diplomatsko rešenje ukrajinskog sukoba, bila je otvorena za konstruktivan dijalog sa Zapadom, insistirala na zajedničkom radu na formiranju sistema jednake i nedeljive bezbednosti u Evroatlantiku.
Ambasadori su imali dovoljno drskosti i da optuže Rusiju za zaoštravanje globalne prehrambene krize, iako je Moskva ta koja dosledno ispunjava svoje obaveze iz Crnomorske inicijative, zahvaljujući čemu je od avgusta 2022. godine iz Ukrajine već izvezeno više od 21,5 miliona tona prehrambenih proizvoda. Druga stvar je što ne završava u najsiromašnijim zemljama (njihov udeo je pao sa 4% u prvoj fazi na ništavnih 2,7% u drugoj), nego u zemljama gde su prihodi veći od proseka (80%). I isporučuje se ne na humanitarnoj, već na komercijalnoj osnovi. Nastojanje Rusije, na primer, da donira 262.000 tona đubriva, smeštenog u lukama nekoliko zemalja članica EU, onima kojima je to zaista potrebno Brisel još uvek nije podržao u praksi. Dakle, zbog pohlepe famozne zapadne "zlatne milijarde" šema funkcioniše - s retkim izuzecima - samo u njihovom interesu.
Zaključak
Kada su ambasadori već počeli da pričaju o genocidu, onda neka javno odgovore šta misle o Aleji anđela u Donjecku, gde su sahranjena deca koju su od 2014. godine ubijale kijevske - i zapadne - granate i rakete, o zverstvima ukrajinskih neonacista, kao i o veličanju Hitlerovih saučesnika Bandere i Šuheviča, odgovornih za masovna streljanja Jevreja tokom Drugog svetskog rata u Babinom Jaru i ubijanje Poljaka tokom masakra u Volinju (nehumanost ukrajinskih kolaboracionista je zapanjivala čak i neljude iz redova SS) od strane režima Porošenka i Zelenskog.
Zaključak je jasan: lažljive i beskrupulozne zapadne elite, koje uživaju u svedozvoljenosti, i neonacistički režim u Kijevu pod njihovom kontrolom odgovorni su za raspirivanje sukoba u Ukrajini. Naša zemlja će, kako je naglasio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin u obraćanju Federalnoj skupštini 21. februara, dosledno, korak po korak, nastaviti da rešava zadatke koji stoje pred njom.
Podsetimo zapadne ambasadore na pitanje koje je rukovodstvu njihovih zemalja uputio predsednik Vladimir Putin sa govornice Generalne skupštine UN u septembru 2017: "Da li sad makar shvatate šta ste uradili?" Uvereni smo da će, čak i ako nikada ne nađu pravi odgovor, istorija sve staviti na svoje mesto.
Autor teksta je Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador Rusije u Beogradu