SESTRA POGINULE PIROTEHNIČARKE U LICI PREDOSETILA NJENU SMRT? Objavila ove STIHOVE dan ranije! Dve porodice zavijene u crno FOTO
U četvrtak je, prilikom razminiranja u ličkom mestu Čanak na predelu Vrlet-Skokovi, poginulo dvoje pirotehničara.
Na licu mjesta poginula je pirotehničarka Josipa Bošković iz Novih Bešinaca kod Požege, dok je teško povređeni pirotehničar Igor Kirin iz Pitomače preminuo u kolima Hitne pomoći dok su ga vozili u bolnicu u Gospiću.
Nad porodicama dvoje poginulih danas se nadvila tuga. Otac Josipe Bošković, Ivan, u teškom je stanju, a ni sestri Valentini nije ni do čega. Brat Tomislav uputio se u Liku, a majka Zdravka rekla je za Jutarnji list da još nije svesna da njene ćerke više nema.
"Bože, kao da je nešto predosetila"
Josipa je na teren otišla prošle subote, a s roditeljima se poslednji put čula u sredu. Bila je dobro raspoložena. Dan ranije čula se i sa sestrom nakon što je ona na svom Fejsbuku napisala stih pesme ‘‘Gde si, što te nema‘‘.
''Bože, kao da je nešto predosetila, a Josipa ju je nazvala da je pita šta se dešava, pa su njih dve tada razgovarale'', rekla je uplakana majka za Jutarnji list.
Josipa se u mladosti bavila rukometom, igrala je za ŽRK Požega, a posle je radila kao trgovac. U pirotehničare je otišla pre 2-3 godine.
Bivša rukometašica, vedra, pozitivna...
''Kod nas je napravila prve rukometne korake i ostala punih osam godina, a onda su je karijera i život odveli u Osijek, pa u Umag, gde je takođe uspešno igrala. O njoj stvarno mogu da kažem samo lepo, jer je bila devojka za primer.
Potekla je iz skromne porodice, vrlo pristojna i dobrodušna, a na terenu prava lavica. Svima će nam nedostajati'', rekao je bivši predsednik ŽRK Požega Branko Tomić.
''Igrale smo zajedno 15-ak godina, od najmlađih kategorija u Požegi do Osijeka. Ja sam se tada odlučila za studije u Osijeku, a Josipa je nastavila karijeru. Teško je ovo prihvatiti, jer ona je stvarno bila divna osoba. Vesela, pozitivna, vedra, spremna za šalu i veselje kada je to prikladno, ali i za ozbiljan rad kada je potrebno. Na treninzima i utakmicama uvek je bila prva u svemu, uvek pokretač, vođa, prva na čelu kolone… Bože, kad se setim koliko smo se mi ostale ‘šlepale‘ uz nju, a ona je to prihvatala bez ikakvih problema i samo nas podsticala da je sledimo. Požrtvovna, vedra, stvarno samo najbolje i najlepše mogu da govorim o njoj'', rekla je Josipina nekadašnja suigračica Sara.
Igor je za sobom ostavio ženu i troje dece
A tuga je zavladala i Pitomačom nakon što se saznalo za smrt 45-godišnjeg Igora Kirina. Za sobom je ostavio troje dece. Vest je najteže pala najmlađoj ćerki koja je prošle godine tek krenula u osnovnu školu, a u suzama su i 20-godišnja ćerka, 24-godišnji sin, Igorova supruga Spomenka, majka, otac…
''Strašno im je. Znali smo da je to opasan posao, ali svaki posao je rizičan. Tako je i on govorio. Nikad ne očekuješ da bi se ovo moglo desiti', rekao je za Jutarnji list Igorov rođak Domagoj dok su supruga i ćerka drhtavim rukama lepile smrtovnicu. Sahrana će biti u subotu, u 15 sati na groblju u Pitomači.
Igor je, kaže njegov rođak, završio obuku za pirotehničara, ali do pre desetak godina nije se bavio tim poslom. Radio je razne poslove, neko vreme bio je zaposlen i kod klesara, a onda je odlučio da se bavi pirotehničarskim poslom kako bi osigurao egzistenciju svojoj brojnoj porodici.
Planirao je da radi taj posao još dve godine
''Bio je u tome jako stručan, znao je mnogo. Uvek je pazio na svoje kolege, na neki način im je bio i mentor jer bi, ako je nešto bilo sumnjivo, prvi on otišao da pogleda. Tako je bilo i ovaj put. Koleginica Josipa, s kojom je neko vreme radio, alatom je htela da makne neko trnje, a zahvatila je minu. Rekli su nam da se najverovatnije radi o protivtenkovskoj mini. Kolege su pojasnile da je još bio pri svesti kada je kolima Hitne pomoći krenuo prema bolnici, ali usprkos naporima medicinskog tima, do bolnice nije uspeo da stigne. Povrede su bile preteške. Poslednji put video sam ga prošle srede. Brinuo ga je taj teren. Nije se bojao da će stradati, ali nam je govorio kako je tamo jako puno mina, i to baš tih, protivtenkovskih. Znao je to iz iskustva, radio je po terenima širom Hrvatske. Ispratili smo ga, uskoro je trebalo da se vrati, a umesto toga u četvrtak su nas nazvali kolege i obavestili šta mu se dogodilo', ispričao je njegov rođak Domagoj.
On je porodici prošle godine obećao da će se pirotehničarskim poslom baviti još dve godine i da će se onda povući. Nažalost, nije to dočekao.
(Kurir.rs/Jutarnji list)