Tog 25. februara 2000. likvidiran je na Novom Beogradu, u Ulici dr Ivana Ribara kod broja 142. Imao je 37 godina. Vođa novobeogradskog klana je ubijen posle filmske jurnjave i pucnjave. Bata Trlaja je bežao pred napadačima, ali su ga stigli i presudili mu ispred ulaza u jednu zgradu, na oko 500 metara od mesta gde je živeo.
Počinioci nisu pronađeni. Veruje se da je i Trlajić ubijen u talasu osvete za likvidaciju Željka Ražnatovića Arkana, 15. januara 2000, mada to nikada nije dokazano.
Radoslavu Trlajiću su trojica napadača napravila zasedu na parkingu zgrade u kojoj je on živeo. Okršaj je počeo oko 22.30.
Vođa novobeogradskog klana i i vlasnik FK Bežanija bio je u svom BMW i vozio se ka broju 118 u Ulici dr Ivana Ribara, gde je živeo. Dok je prilazio zgradi, verovatno je primetio napadače, koji su ga čekali. Dao je gas i automobilom pokušao da im umakne bežeći ka drugom kraju naselja. Ubice su tada zapucale.
Uspeli su da ga rane i on je izgubio kontrolu nad vozilom, skrenuo sa puta, sleteo u jarak i prevrnuo se. Teško ranjen Trlajić je, ipak, uspeo da se izvuče iz automobila i trčeći krene ka obližnjim zgradama da potraži spas.
Pod kišom metaka uspeo je da pretrči još stotinak metara, preko livade, ali su ubice bile brže. Stigli su ga i izrešetali kalašnjikovima. Trlajić je sav u krvi ostao da leži na pločniku. Napadači su pobegli kolima, a usput su se oslobodili i oružja. U širem krugu mesta zločina, tokom uviđaja, policija je pronašla dva kalašnjikova, jedan pištolj, okvir za automat i mnogo čaura različitog kalibra.
U prvom momentu se pretpostavljalo da je pištolj ispao Trlajiću, koji je po svemu sudeći, pokušao da uzvrati na napad. To se kasnije pokazalo tačnim. Još iste noći policija je pronašla i "audi" kojim su ubice pobegle sa mesta zločina. U njemu je bio ostavljen i treći kalašnjikov, korišćen za Trlajićevu likvidaciju.
Zločinci su se potrudili da uklone sve druge tragove i otiske, koji bi mogli da pomognu pri istrazi. U "audiju" je pronađena i stara policijska odeća.
Za Trlajića se u beogradskom podzemlju mnogo pre smrti govorilo da je na "crnoj listi". O poslovima vođe novobeogradskog klana uglavnom se sve znalo. Pripadnici SUP Beograd uhapsili su ga marta 1998. godine pod sumnjom da je organizovao transport četiri kilograma kokaina. Uhapšen je u pošti na Bežanijskoj kosi sa još četvoricom prijatelja.
Nekoliko meseci pred smrt, Trlaja se posvađao sa Zoranom Uskokovićem Skoletom, čovekom koji je bio pominjan kao organizator ubistva Željka Ražnatovića Arkana, ali nikad nije razjašnjeno oko čega su se sukobili. Trlajić će ostati upamćen i kao čovek koji je na leđima nosio Kristijana Golubovića kad je ovaj, prilikom bekstva, povredio nogu skočivši s trećeg sprata Petog opštinskog suda u Beogradu. Međutim, ubistvo Trlajića ipak se povezuje kao deo osvete zbog likvidacije Željka Ražnatovića, iako nije do kraja razjašnjena niti dokazana njegova eventualna umešanost. Jedino je poznato da su pojedini članovi bežanijskog, to jest novobeogradskog kriminalnog klana kasnije optuženi i osuđeni za ubistvo komndanta Srpske dobrovoljačke garde.
- Trlajića je policija povezivala s trgovinom narkoticima, kao i sa toples-barovima širom Vojvodine, kojima je "pozajmljivao" igračice - ispričao je svojevremeno sagovornik Kurira.
"Mala bara, puna krokodila"
Radoslav Trlajić je u beogradskom podzemlju bio poznat po rečenici: „Mala bara, puna krokodila“, kojom je opisao ono što se dešavalo devedesetih godina u Srbiji. To je izgovorio u antologijsko dokumentarcu "Vidimo se u čitulji".
Prema nekim izvorima, motiv njegovog ubistva su neraščišćeni računi u trgovini drogom.
- On nije uspeo da plati oko pet kilograma kokaina, vrednih oko dva miliona maraka. Tu drogu je policija zaplenila u pošti na Bežanijskoj kosi u martu 1998. Tada je Trlajić uhapšen s trojicom saučesnika dok su preuzimali paket od izvesnog Karlosa iz Kolumbije - rekao je naš izvor.
(Kurir.rs)