U SRBIJI JE ŽENA NASILNIK U ČAK TREĆINI SLUČAJEVA PORODIČNOG NASILJA! Muškarci ćute zbog SRAMOTE, misle da im niko neće verovati
Kada se pomene nasilje u porodici, prvo se pomisli na žene žrtve. Ali u Srbiji, baš kao i u celom svetu, postoje i muškarci žrtve porodičnog nasilja. O tome se malo govori, ćute, sramota ih je, misle da im niko neće verovati. A i ako progovore, manjka im podrške. Trpe psihičko maltretiranje, fizičko, pa čak i seksualno. Da se sklone, nemaju gde, jer sigurne kuće zvanično za njih - nema.
Dejan Pavlović, socijalni radnik i predsednik Centra ravnopravnog roditeljstva, za Kurir kaže da se čak trećina prijava za nasilje odnosi na to da je žena prijavljena kao potencijalna počiniteljka nasilja:
- Prema Izveštaju o radu centara za socijalni rad iz 2019. godine, od ukupno prijavljenih 36.227 slučajeva, čak 52 odsto su prijave u partnerskim odnosima. Od ukupno 18.950 prijava, u 12.621 potencijalni počinilac je muškarac, a u 6.329 je osoba ženskog pola prijavljena kao nasilnik.
Međutim, Pavlović kaže, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, da je u 2019. godini čak 12.348 osoba ženskog pola prijavljeno kao počinilac nasilja u porodici.
Kako smo već pomenuli, više je razloga zbog kojih muškarci nasilje ne prijave.
- Navešću jedan drastičan primer iz prakse kada je sudija je pitala: „Da li vas je ona tukla?“, a na potvrdan odgovor muškarca sudija je rekla: „Pa šta, muško ste“ - kaže Pavlović.
Fizičko nasilje nad muškarcima najčešće je upotreba sile s pomoćnim sredstvima: gađanje predmetima (pepeljara, pribor u prostoriji u kojoj se nađu, mobilni telefon), ali i većim stvarima (stolica, kuhinjski aparat, čekić, alat, sekira). Imamo i napade oštrim predmetima (makaze, nož, ali i grebanje noktima) i ređa pojava, ali sa smrtnim ishodom - korišćenje vatrenog oružja, pa postoji i ekonomsko nasilje... Najčešće je pak psihičko zlostavljanje.
- Omalovažavanje, stalno pridikovanje, naređivanje, sklanjanje od dece, predstavljanje deci oca kao psihički poremećenog, kriminalca, zavisnika, onemogućavanje socijalnih veza, onemogućavanje ispunjenja bračnih obaveza - sve je to psihičko zlostavljanje. Poseban vid psihičkog zlostavljanja je otuđivanje deteta od roditelja s kojim ne žive, a to je najčešće otac. I u tim slučajevima, s obzirom na to da je uglavnom dete s majkom, strada otac - objašnjava Pavlović.
Suzana Trajković