Tlo u Boru podrhtava gotovo svakodnevno, nekada i više puta na dan. Zemljotresi, koje automatski registruju aparati Seizmološkog zavoda, jačine su oko 2 stepena i ne predstavljaju opasnost za ljude i imovinu. Kako se u Boru miniranja već decenijama obavljaju više puta na dan, građani su navikli na potrese, pa ih i ne razlikuju od zemljotresa manjeg intenziteta, piše ZA media.
Čak dve trećine od 170 zemljotresa čiji je epicentar u Srbiji registrovano je u Majdanpeku i Boru. Osim jačeg podrhtavanja tla nakon zemljotresa u Rumuniji, ove gotovo svakodnevne potrese retko ko oseća, a i mnogi pomisle da je u pitanju miniranje.
Građani kažu da prođe za čas, da se često pojavljuju, a samo pojedinci ga osete. Uglavnom navode da su navikli i da mole Boga da se ne desi jači potres.
- Gde da bežiš... Bolje da se skloniš, ja sam stao kod jednog nosećeg zida i to je to - kaže jedan meštanin.
U vreme ekspanzije stanogradnje za vreme druge polovine prošlog veka u Boru je podignuto najviše zgrada koje mogu da izdrže jake zemljotrese.
- Pošto se ovde radi o masovnoj gradnji, zgrade su projektovane za 8. stepen aseizmičkog projektovanja. Kada bi došlo do razornog zemljotresa kao onog u Turskoj ne bi došlo do takve devastacije jer su naši propisi u vreme izgradnje bili značajno bolji. Svakako bi došlo do velike štete i rušenja objekata sa lošijom konstrukcijom - navodi diplomirani inženjer građevine Božidar Furundžić.
Iskustvo iz Turske imaju mladi srpski vatrogasci spasioci koji su bili deo srpskog tima u akciji spasavanja preživelih.
- Znamo sada tačno kako treba da se postupa od početka, šta su prioriteti. Međutim, naše tlo je, kako kažu stručnjaci, stabilnije i ne može da nas pogodi toliko razoran zemljotres - kaže jedan od vatrogasaca.
Ipak, najbolja preventiva, slažu se seizmolozi i inžinjeri, jeste izgradnja objekata po strogim građevinskim propisima.
Kurir.rs/Telegraf