Nišlija Đorđe Mišić je još pre 10 godina otvorio utočište za maltretirane muškarce, ali je ono izgorelo pre dve godine i od tada oni nemaju gde da se sklone od nasilja
Muškarci žrtve porodičnog nasilja nemaju gde da odu i sklone se od nasilnih supruga jer u našoj zemlji više ne postoji sigurna kuća za muškarce nakon što je pre dve godine prva i jedina izgorela u požaru.
A da je ovakvo sklonište i te kako potrebno, govori podatak iz izveštaja o radu centara za socijalni rad da u trećini slučajeva porodičnog nasilja u Srbiji nasilnik je žena, o čemu je Kurir već pisao, ali i svedočenje osnivača pomenutog utočišta za muškarce Đorđa Mišića.
Do pre dve godine u niškom naselju Crvena zvezda postojala je nikad zvanična, ali mnogima dobrodošla sigurna kuća za muškarce. Bila je tu od 2012.
Danas je nema jer je izgorela u požaru, za koji se čak sumnja i da je podmetnut, kaže za Kurir njen osnivač Đorđe.
Ali dok je tih 10 godina bila u funkcija, primila je mnoge muškarce koji su u najvećem broji trpeli psihičko zlostavljanje, a neki i fizičko. Neki od žena dobiju šamar, neki pesnicu, neki uvredu. I kad im prekipi, pobegnu. Đorđe kaže da mu je jedan kolega na posao došao modar. Tvrdio je da se udario, a posle je priznao da ga žena bije. I da bi pomogao drugaru i njemu sličnima, Mišić je otvorio sigurnu kuću.
- Imao sam prostor na stovarištu drva. Hleba uvek ima, a za drugo se zaradi. I donesu ljudi pomoć kad znaju da je neko u nevolji. Kad se pročulo da se kod mene sklanjaju maltretirani muškarci, samo su dolazile nove žrtve... U jednom trenutku sam imao 12 aktivnih korisnika i njih sedam-osam koji su dolazili povremeno. Uglavnom su to bili ljudi stari oko pedesetak godina, a bilo je i onih sa 70. Radno sposobni ljudi, dođu ovde da pomognu, zarade i da se ujedno sklone. Slađe im je bilo ovde da pojedu prazan pasulj nego kod kuće šniclu koja će da im presedne - priča Đorđe.
Dodaje da su ljudi koji su se kod njega sklanjali tu jedino osetili kako funkcioniše složna porodica. A neke žene su otkrivale gde im se muževi kriju, pa je bilo i situacija da su napadale tu, pred svedocima.
- Došla je jednom čoveku žena, pitala ga što ga nema kod kuće, što ne donosi pare. Čovek jeo i ona njemu pljas šamarčinu. A žalio se i da ga kod kuće tako zlostavlja. Neke su dolazile da im prete tužbama, da ih nabeđuju da su narkomani, alkoholičari... A čovek, na primer, i ne zna šta je droga, nikad je video nije. Bilo je raznih situacija koje nisu bile nimalo prijatne - ističe naš sagovornik.
Otkad je požar progutao sigurnu kuću za muškarce, nestala je i nada za tamošnje muške žrtve. Kako se sada dovijaju, ne zna se.
A Đorđe ima ideju:
- Imam ideju za novu sigurnu kuću, sve to može da funkcioniše tako da ti ljudi ovde dođu i zarade za život, da ne predstavlja to trošak, a da imaju gde da se sklone. Razradio bih ceo plan, imam ga u glavi, samo nemam objekat, koji je izgoreo u požaru. Mnogima bi to značilo, mnogi muku trpe i danas. Znam ja to, vidimo se nekad, požale se, ali rešenje - nemaju.
Suzana Trajković
Bonus video