Zadrugarka Ana Ćurčić je pre nekoliko dana otkrila detalje jezivog psihofizičkog nasilja kroz koje je prošla sa Zvezdanom Slavnićem, a njena ispovest je potresla region.
Dok se jedni saosećaju sa Anom, drugi dovode u pitanje njenu priču i postavljaju već dobro poznato pitanje "Pa, ako je tako, zašto je živela sa njim toliko dugo?".
Iako Ana to nikada nije rekla, veliki broj ljudi sumnja da Ćurčićeva ima Stokholmski sindrom, te da je zato ostajala sa Zvezdanom u vanbračnoj zajedinici, a sada se koordinatorka Sigurne kuće, Vesna Stanojević oglasila i rekla koji su najčešći razlozi zbog kojih žrtva ne prijavljuje nasilnika.
- Nije u pitanju samo Stokholmski sindrom, iako ni to nije isključeno. Uglavnom se žrtve nasilja plaše da prijave nasilnika. Ona možda razmišlja "već je robijao, ima moćnog tatu - on može sve, a ja ne mogu ništa...". S druge strane, žrtve nasilja je često sramota. Plaše se ne samo nasilnika, već i osude društva, a na sve to je prisutan i faktor straha. Nije isključeno ni da pored Stokholmskog sindroma ima i još nekih faktora - kaže Vesna.
Stanojevićeva je takođe otkrila da, u slučaju da je Anina priča istinta, tužilaštvo ne može da uradi ništa bez njene izjave.
- Važno je prijaviti nasilnika. Ako ona ne želi da da izjavu, on ne može da odgovara.
S obzirom na to da je Ćurčićeva navodno trpela zlostavljanje u "njihova četiri zida", pre Zvezdanovog ulaska u "Zadrugu", mnogi su se zapitali da li je sada kasno za prijavu.
- Nasilje ne zastareva. Može da se pokrene slučaj čak i ako se nasilje desilo godinama pre prijave, ali tužilaštvo će tražiti dokaz poput medicinske dokumentacije - ako postoji. Psihičko nasilje se nažalost teško dokazuje, međutim nasilnik ne može biti osuđen bez dokaza - kaže Vesna i dodaje:
- Ako ne postoji takav dokaz, mogu se javiti svedoci, ali nekada ni oni neće da daju izjavu jer se plaše osvete.
Šta je Stokholmski sindrom?
Stokholmski sindrom, koji su mnogi pominjali, označava psiho-socijalni poremećaj koji se definiše kao naizgled teško shvatljiva pojava zbližavanja, razvijanja osećaja poverenja, specifične emocionalne veze, pa i identifikacije žrtve sa agresorom. Iako se Stokholmski sindrom vezuje za neobični odnos žrtava i taoca, može se razvijati i u nekim drugim situacijama - u ulozi agresora se može naći bilo koji zlostavljač koji kao dominantna osoba ima moć upravljanja nad drugom osobom.
Osim ispoljavanja privrženosti i emocija prema agresorima, osobe koje pate od Stokholmskog sindroma negativno reaguju na policiju ili bilo kog drugog ko želi da im pomogne, jer ih smatraju uzrokom razdvajanja. S obzirom da su zlostavljači vešti manipulatori nakon spasavanja kod žrtava se javlja osećaj krivice i kajanja zbog slobode koju su dobile dok su oni u zatvoru.
Nažalost, Stokholmski sindrom nije retka pojava danas. Obično se sreće u lošim ljubavnim vezama koje su praćene fizičkim i psihičkim zlostavljanjem. Nije redak slučaj da se razviju kod dece koja trpe nasilje u porodici.
Kurir.rs/Informer
Bonus video: