Za osam nedelja u 2023. u Srbiji je ubijeno osam žena. Prethodnih godina, u proseku, u našoj zemlji je na svake dve nedelje jednu ženu ubio član njene najuže porodice. Situacija na svetskom nivou nije nimalo bolja. Podaci Ujedinjenih nacija govore o tome da svakoga dana muškarci u porodičnom nasilju ubiju 137 žena širom sveta, da je dom najopasnije mesto za žene širom planete, jer je to mesto na kom najčešće budu ubijene, i da osam od deset žrtava koje je ubio partner jesu žene. U Srbiji se pak žene retko obraćaju za pomoć institucijama. Kad se obrate, još ređe dobiju pomoć.
Podaci kažu da se svaka treća žena ubijena u porodičnom nasilju obraćala za pomoć policiji. Ženama se u Srbiji ne veruje dok su žive, a čak i kada budu ubijene, nađu se mnogi glasovi koji se pitaju šta je to tako strašno uradila da ga toliko isprovocira, zbog čega je trpela, zbog čega ga je takvog birala. Retko ko se seća, a nikada ih ne smemo zaboraviti, Olge Lovrić, koja je godinama trpela nasilje i koju je suprug, višestruki povratnik zbog nasilja u porodici, 2017. ubio u Centru za socijalni rad pred njihovo troje dece; Maje Đorđević, koju je svega nekoliko dana nakon toga bivši suprug, takođe u Centru za socijalni rad, ubio nožem nakon što je u rukama doneo njihovog sina, kog je prethodno zadavio; ili Suzane Budimirović, koja je, nakon što je njen suprug svega nekoliko dana pošto je osuđen za nasilje u porodici udavio njihovu dvogodišnju ćerku, kroz suze izgovorila: „Govorila sam da će je ubiti, niko mi nije verovao.“ I nisu njih tri jedine, naprotiv. One su jedne od mnogih koje nisu dobile zaštitu onda kada su je tražile, koje su strahovale za svoje živote, za živote svoje dece, koje su molile institucije da im pomognu i koje su na kraju izgubile bitku protiv ubica, nasilnika, siledžija i dželata kojima je dozvoljeno da viđaju decu čak i kada žene mole da im se to ne dozvoli, koje puštaju na vikende iz zatvora iako oni to vreme iskoriste da opet prete svojim suprugama i deci jer su ih strpali u zatvor i kojima skraćuju mizerne zatvorske kazne zbog dobrog vladanja. Ovih dana institucije i mediji u Srbiji otišli su korak dalje. Baš kao što je u prošloj sezoni televizija Pink rešila da diže gledanost na račun mlade žene koju je kao devojčicu silovao lokalni sveštenik, ova sezona „Zadruge“ donela je nove pikanterije i novu zabavu ljubiteljima seksualnog, porodičnog i drugog rodno zasnovanog nasilja kroz priču koja i nosi ovu sezonu - preljubu višestrukog povratnika, osuđivanog zbog ubistva, trgovine drogom i oružane pljačke, i ulazak u rijaliti njegove supruge, sa kojom je proveo petnaest godina pre nego što ju je prevario na nacionalnoj televiziji. Nedugo nakon ulaska bivša supruga je iznela stravične detalje o tome kako je 15 godina trpela nasilje, kako je bila prebijana, mučena, silovana, lišavana slobode, psihički, ekonomski i fizički maltretirana, kako su i njena deca trpela agresiju nasilnika, a sve su potvrdile, takođe u moru svakodnevnih televizijskih gostovanja koja su beležila rekordne rejtinge, njene prijateljice, njena majka i ljudi iz njenog okruženja. Umesto da nadležni organi istog sekunda uđu u „Zadrugu“, sprovedu istragu, sklone nasilnika iz njenog okruženja, utvrde o čemu je reč, procesuiraju i sankcionišu nasilje o kom se svakodnevno govori u najgledanijim emisijama u Srbiji, odluka je nešto drugačija - da se na ovoj temi diže gledanost, da se u emisije dovode oni koji brane žrtvu i oni koji brane nasilnika da suočavaju stavove, da se zaradi, zaradi, zaradi. Jer, to i jeste najvažnije od svega, zar ne?