U narednih 30 dana donosimo vam 30 priča o najvećim jugoslovenskim sportistima
Profesionalac od glave do pete, fudbalski gospodin i džentlmen čiji život je obeležio rad, predanost i odanost. Čovek koji je plenio svojim optimizmom, osmehom, verom u uspeh. Disciplinovani zaljubljenik u fudbal, kapiten za primer, uspešan trener i veliki zvezdaš koji je bio uzor brojnim genaracijama... Junak naše današnje priče je veliki Vladimir Vladica Popović.
Vladica je rođen 17. marta 1935. godine u Zemunu.
Svoje prve fudbalske korake napravio podmlatku Crvene zvezde, u kojoj je bio od svoje 15 godine. Vladica je živeo za crveno-bele boje. Za 12 godina, koliko je kao fudbaler proveo u klubu(1953. do 1965. godine) odigrao je 499 utakmica i postigao 39 golova za slavni beogradski klub.
U dresu Zvezde osvajao je četiri prvenstva Jugoslavije (1957, 1959, 1960. i 1964. godine) i tri trofeja Kupa Jugoslavije (1958, 1959. i 1964. godine) – ukupno najvećih trofeja sa crveno-belima.
Pouzdani i odgovorni defanzivac godinama je sa ponosom nosio kapitensku traku Crvene zvezde u kojoj je ostavio neizbrisiv trag.
Karijeru je nastavio u Štutgartu, međutim, u sezoni 1965/66. malo je igrao, pa je prešao u redove Štutgart Kikersa gde je prove dve godine i na 52 utakmice zabeležio dva gola. Godine 1968. se preselio u Venecuelu gde je nosio dres Deportivo Kanarijasa.
Reprezentacija
U dresu seniorske selekcije Jugoslavije odigrao je 20 mečeva. Debitovao je 23. decembra 1956. godine protiv Indonezije (5:1) u Džakarti, a oprostio se 16. juna 1965. protiv Norveške (0:3) u Oslu. Bio je član tima na svetskom prvenstvu 1958. u Švedskoj, ali nije igrao. Na Mundijalu u Čileu 1962. godine Jugoslavija je zauzela četvrto mesto, a Vladica Popović je odigrao svih šest utakmica i bio jedan od najboljih fudbalera Jugoslavije na turniru.
U Južnoj Americi veliki Vladica Popović uspešno je uplovio u trenerske vode i ostavio neizbrisiv trag. Bio je trener koji je izuzetno cenio red, rad i disciplinu, profesionalac od galve do pete, koji je na stadionu provodio dane i uvek bio tu za svoje igrače.
Sedamdesetih godina vodio je kolumbijske klubove, Independijente Santa Fe, Nasional iz Medeljina, Deportivo iz Kalija, kao i Portugezu iz Venecuele. Dva puta je bio šampion Kolumbije, 1971. sa klubom iz Santa Fea i 1974. sa Deportivom iz Kalija. Ostao je jedini stranac u istoriji koji je sa dva različita kluba uspeo da osvoji titulu u Kolumbiji.
U svojoj domovini vodio je Napredak, Trepču iz Kosovske Mitrovice i banjalučki Borac. U Crvenoj zvezdi je bio član stručnog štaba, a u sezoni 1991/92 dobio je priliku da predvodi šampionski tim iz Barija. Vladica je vodio Zvezdu do trijumfa u Interkontinentalnom kupu (1991) i postao prvak Jugoslavije (1992). U finalu Interkontinentalnog kupa, 8. decembra 1991 u Tokiju, Crvena zvezda je u finalu ubedljivo pobedila čileanski Kolo Kolo (3:0) i posle titule evropskog šampiona, iste godine je postala i prvak sveta.
Vladica Popović bio je i selektor Perua na Kopa Amerika 1993. godine.
"Srećan sam što sam uspeo da budem i trener i selektor. Da igram u reprezentaciji i Crvenoj zvezdi", rekao je jednom prilikom Popović.
Vladimir Vladica Popović preminuo je 10. avgusta 2020. godine u Beogradu u 85. godini života.
Kurir sport