Po ko zna koji put pokazala se kao ispravna teza da dok je ovakve opozicije, Vučić može mirno da spava. Gomila papana koja pojma nema ni šta priča, ni šta želi, ni koji su joj ciljevi, ni za šta se zalaže. Jedan dan Vučić im je veleizdajnik, drugi dan im preterano srbuje, treći dan još uvek im nije izdajnik, ali izdaće i sprema se za izdaju... Više od čitave decenije slušamo jedno te isto guslanje kako Vučić sprema izdaju Kosova i da ga zato sustiže Lazareva kletva, no na njihovu žalost, više od deceniju on nikako da konačno izda to Kosovo, a još gore po opoziciju koja duva u tu tikvu, oni su sve slabiji, a on u narodu sve jači i popularniji. Izgleda da Srbi vole izdajnike, zar ne? Šalu na stranu, ali prosto je neshvatljivo da ti ljudi makar ne pokušaju da sagledaju da li je možda neka greška njihova i da eventualno promene taktiku. No, nemam nameru da ih podučavam.
Danima najavljivani „dan D“, za koji je danima medijski pripremana logistika dok se čekalo da Vučić potpiše nezavisnost Kosova, prošao je kao i svaki drugi. Nade onih koji su priželjkivali Vučićev paraf su se izjalovile. Sve dok se on čvrsto drži principa da ne priznaje nezavisnost Kosova i da ne prihvata mogućnost ulaska Kosova u UN, ne postoji ni razlog za postojanje Zavetnika, Dveri, novog ili starog DSS ili bilo koje slične organizacije. Njihova budućnost na političkoj sceni isključivo zavisi od toga hoće li nekad Vučić prihvatiti nezavisnost naše južne pokrajine. Oni nemaju nikakav ekonomski program, kod njih ne postoji plan za razvoj Srbije, ne postoji nijedna druga tema do demagogije oko Kosova i Metohije. Njima je očajnički potreban eventualni Vučićev potpis na evropski plan i zato su oni svim srcem navijali da se to dogodi. Kako se to nije dogodilo, prešli su na sledeći nivo, a to je gledanje u kuglu, proricanje da će Vučić ipak kad-tad izdati Kosovo i Metohiju i pride uvesti sankcije Rusiji. Sve do ponedeljka tamburali su gde su stigli kako imaju pouzdane informacije da će Vučić potpisati plan kojim se Kosovo de fakto priznaje kao nezavisna država. Isto veče kad su shvatili da potpisa nema, krenuli su s kampanjom kako oni znaju da će Vučić svakako izdati i da više potpis nije ni bitan, već samo usmena saglasnost. Neozbiljnost preko mere.
Možda posle svega što se događalo nije loše da se razmisli o novim izborima. Baš da im Vučić, ovakvima kakvi su, pruži priliku da svoj lažni patriotizam provere kod birača. Naročito posle svih njihovih neuspešnih scenarija izazivanja haosa na ulicama, priča o izdaji, bacanja kletvi i pretnji „ko potpiše, njega ubiše“. Sve je to puklo kao mehur od sapunice. Pošto drugu temu nemaju da ponude, ovo će biti fantastična prilika da se gomila tih štetočina po Srbiju otera ispod cenzusa. Mada, možda i nije loše držati takvu opoziciju, jer ko zna, možda umesto njih dođe neko pametniji. Njima ostaje samo da u nastupajućem periodu mole boga da na Srbiju bude što jači pritisak i da ovi sa Zapada Vučića priteraju uza zid da potpiše nezavisnost Kosova, jer to im je jedina šansa da opstanu na političkoj sceni. Zato će Boško Obradović, Miloš Jovanović i slično društvo punim kapacitetom paliti sveće za Kurtijevo zdravlje, samo da bi se Vučiću nekako naškodilo. U suprotnom, oni svi zajedno odoše u politički zaborav. Šta reći, gospodo, više sreće sledeći put.