Doktor epidemiologije, redovna profesorka na medicinskom fakultetu, ministarka za brigu o porodici i demografiju, nekadašnji član kriznog štaba za borbu protiv pandemije koronavirusa, ovo je samo maleni prilog za bogatu profesionalnu biografiju doktorke Darije Kisić.
Kao stručnjak, ali i kao žena i majka, kroz život su je susretali mnogi izazovi, ali ona nikada nije bežala od borbe, pa tako i sada, kada obavlja izuzetno važnu funkciju u Vladi Republike Srbije na kojoj svakodnevno radi na poboljšavanju standarda života građana.
Prof. dr. Darija Kisić, ministarka za brigu o porodici i demografiju, gostovala je u Pulsu Srbije na Kurir televiziji gde je odogovorila na brojna pitanja koja brinu građane Srbije.
Naime, ona se najpre dotakla depopulacije društva.
- Ti izazovi sa kojima se susrećemo sa depopulacijom, sa različitim izazovima u populaciji dece na koje smo svi najosetljiviji, podrška majkama i ženama to je nešto što je interes svih nas. Bez obzira na različita opredeljenja koja imamo u životu. Kada je u pitanju depopulacija to nije problem koji je nastao od juče. Nije ni pitanje koje se ne dešava svugde u svetu. Nažalost, pitanje depopulacije je počelo da se istovremeno javlja svuda u svetu kada smo kao populacija i čovečanstvo susreli sa najvećim tehnološkim dostignućima - navela je ministarka i dodala:
- Danas se grade bolnice, ulice tamo gde ih nikada nije bilo i to je jako dobro. Međutim, moramo da budemo svesni da ako ne budemo radili na tome da nas sve više ima, to niko neće imati da koristi i to ne u tako dalekoj budućnosti.
Ministarka se potom osvrnula na nasilje u školama i u porodicama.
- Bilo kakav oblik nasilja nije prihvatljiv. Kada se kaže nasilje ljudi prvo pomisle na fizičko nasilje. Međutim, kontekst je mnogo širi i obuhvata finansijsko nasilje i psihološko nasilje. Fizičko nasilje se najbrže uoči, ali i različite druge vrste nasilja i te kako ima duboke posledice - rekla je ministarka.
- Dete vrlo često prihvata obrasce ponašanja koje vidi u svojoj sredini i okolini. Sistem obrazovanja je jako bitan, ne samo formalno obrazovanje kada treba određene metodske jedinice da savlada u različitim predmetima, već i način ponašanja prema kolektivu i društvu. Postoji neformalno obrazovanje, ali i jedan vid obrazovanja koje se zove informalno obrazovanje gde je porodica od najvećeg značaja. U porodici se usvajaju vrednosti. Neki poželjni sistem vrednosti. Stručnjaci ne mogu da kažu koje je važnije od njih. To čini jedan zajednički sistem obrazovanja deteta. To informalno obrazovanje se dešava u aktivnostima kada roditelji nisu svesni da vrše taj vid obrazovanja, ali nisu ni deca svesna da uče i upijaju - navela je ministarka.
- Vrlo je bitno da pričamo o tome, ali i da aktivno radimo na prevenciji. Najčešća pitanja prevencije i promocije tog obrazovanja nisu interesantna za medije. Obično se priča i piše o tome kada dođe do ekcesa. Kada sve funkcioniše svima se to podrazume, ali kada se desi neki ekces onda se o tome piše i naravno da treba. Apelujem na medije da se o tome priča i piše sve sa aspekta da se to nikada više ne ponovi - istakla je ministarka.
Ministarka se osvrnula na borbu za ženama.
- Sve češće radimo na tome da osnažimo ženu. Šta to znači? Kada pričamo o rodnoj ravnopravnosti, najčešće mislimo na žene. Rodna ravnopravnost znači da muškarci I žene imaju podjednaku ulogu i ravnopravnost. Ne treba to da znači da svi radimo sve, već da podelimo uloge da bi našoj porodici to maksimalno funkcionisalo. Ta neravnopravnost se još uvek vidi u seoskim sredinama. Taj naš tradicionalni duh je nešto našta jesmo ponosni i to želimo i dlaje da očuvamo, ali I da osnažimo I žene na selu - rekla je ministarka i dodala:
- Ali kada smo počeli ove projekte u seoskim sredinama i kada ženama tamo kažete da to one što rade 24 sata i te veštine da održe porodicu imaju i te kakvu vrednost. One kažu da to nije ništa posebno i da je to radila i njihova majka, baka i prabaka. Sada kada smo te žene udružili i te kako se vidi da te žene mogu da privređuju. Da dodatno zarade za sebe i za svoju porodicu. Tako da ćemo čitav niz ovakvih aktivnosti da sprovodimo. U osnovi je to nezavisnost. Finansijska nezavisnost je osnova u bilo kakvoj zdravoj zajednici.
Poražavajuć je i podatak recimo da manje od polovine žena u Srbiji nasleđuje imovinu, tj. odriču je se u korist muških srodnika u porodici, istakla je voditeljka Milica Marković.
- To su to neke interne odluke u porodicama koje sigurno imaju neke korene i u ne tako dalekoj prošlosti. Vidimo i kada gledamo vlasnike nekretnina u Srbiji da je jako mali broj žena. Upravo je to jedan od razloga zašto se država odlučila za subvenciju kupovine nekretnine od strane majke koja nije imala nekretninu na prostoru naše države. Na tu subvenciju imaju sve majke bez obzira na godine. Velika je zainteresovanost i za sada je već 96 zahteva odobreno i isplaćena su sredstva u iznosu od u iznosu od više od 1.2 miliona evra. Sada treba da stupi i nova uredba na snagu koja će značajno olakšati primenu ovog prava - istakla je ministarka.
Ministarka se takođe dotakla i korona virusa za koji se razne teorije zavere prave u proteklom periodu.
- Nadam se da se korona virus u onom talasu koji je bio neće razbuktati. On je još uvek prisutan. Ako se ne priča u medijima ljudi misle da on više ne postoji, međutim, i te kako postoji. Kada veliki talas prođe kreću određene teorije koje su javnosti uvek najprivlačnije odnosno teorije zavere. Ne želim da se bavim takvim puitanjima, ali ono što je istina je da se svet svakih 100 godina susretao sa nekom velikom pandemijom. To što smo mislili da će nas u 21. veku da zaobiđe to je problem savremene populacije. Činjenica je da ne treba da zaboravimo da je virus i dalje tu - rekla je ministarka.
Kurir.rs