Nema teže stvari i veće boli nego kad majka izgubi dete. Nažalost, jednog sina sam zauvek izgubila i ne želim da ostanem i bez drugog!
Ovako, priča Anđelka Bojović, majka Luke Bojovića, koji je, posle izdržanih više od deset godina u španskom zatvoru, krajem novembra prošle godine, deportovan u Srbiju i koji je, navodno, sada otišao iz naše zemlje.
- Sa sinom sam se, naravno, videla kratko, kad je došao u Srbiju - kaže majka Anđelka.
- Ali, ni tada, kao ni sada, ne znam njegovo dalje kretanje, niti gde je boravio. Kao majka, izbegavala sam da ga o tome, makar i u telefonskom razgovoru pitam, odnosno da ga na bilo koji način dovedem u opasnost ili ugrozim. A znamo da mu je bezbednost ugrožena... - priča Anđelka Bojović za "Novosti".
Majka tvrdi da je iz medija saznala da je njen sin, navodno, nedavno otišao iz Srbije.
- Luka i ja se nismo često viđali. Najvažnije mi je da je on siguran i dobro. To da li je otputovao i gde, sve i da znam, nikad i nikome ne bih rekla. Uostalom, on je odrastao čovek, slobodan je građanin ove zemlje, niko ga krivično ne goni i stoga, može da putuje gde zaželi i gde će mu biti dobro. To je, za mene kao majku, najvažnija stvar. Jer, kad izgubite jedno dete, uvek ste u strahu da se tako nešto ne ponovi. Još uvek, ni ćerka Marija, ni ja, ne možemo da se oporavimo od Nikoline smrti. Zato, neka Luka bude samo zdravo i dobro, ma gde bio!
O tome da li se, eventualno, Luka uputio put Crne Gore, odakle su mu preci, pa i otac, sada pokojni Vuk Bojović, dugogodišnji direktor beogradskog ZOO vrta i gde njegova porodica poseduje kuću na Durmitoru, kao i vikendicu na moru, Anđelka Bojović nije želela da komentariše.
- Neka je otišao i na kraj sveta! Samo nek je živ, zdrav i srećan - kratko je rekla Lukina majka.
Luka Bojović je stigao u Srbiju posle više od deset godina provedenih u španskom zatvoru, a uhapšen je 2012. u Valensiji tako što je praćena njegova supruga. Osuđen je 2014. zbog organizovanog kriminala, ali su mu se u kaznu računale i dve godine, koje je proveo u pritvoru. Za falsifikovanje isprava izrečeno mu je tri godine zatvora, za zločinačko udruživanje pet, a za posedovanje oružja deset godina robije - ukupno 18. Oslobođen je za optužbe za umešanost u ubistvo Milana Jurišića Jureta.
Prema španskom zakonu, stranac ima pravo na uslovni otpust posle polovine odslužene kazne, pa je Bojović dobio mogućnost da izađe iz zatvora. Međutim, ipak mu je izrečena mera zabrane boravka u Španiji, gde, nezvanično, i dalje živi i radi njegova supruga i gde su i njihova deca.
Njegove prve reči kad je osetio srpsko tlo pod nogama bile su:
- Srećan sam što sam se vratio, jedva čekam da vidim majku i setru, prijatelje. Za sada ne mogu ništa da govorim javno, niti kakvi su mi dalji planovi. Biće prilike i za to. Hvala na razumevanju...
Po izlasku sa aerodroma, u pratnji advokata i jednog prijatelja, ušao je u crni automobil, gde ih je čekao vozač i odvezao se u nepoznatom pravcu. Prema nezvaničnim informacijama, Bojović se prve večeri po dolasku u zemlju, video sa sestrom Marijom i njenim suprugom Draganom Vasiljkovićem, poznatijem kao kapetan Dragan, majkom Anđelkom, prijateljima...
Neki izvori kažu da je njegov dolazak upriličen i manjim slavljem i večerom u jednom beogradskom lokalu. Nakon toga, od decembra, pa sve do kraja februara, Bojoviću se bukvalno, izgubio svaki trag. Iako su ga novinari "vrebali", niko nije uspeo da ga snimi čak ni na groblju, iako se verovalo da je odlazak bratu, ocu i kumu na grob, prva stvar koju će Luka učiniti. Ali, na njihovim humkama zato su, svakog jutra, bili ostavljeni sveže cveće i zapaljene sveće.
Kurir.rs/Novosti