Kina je postala sinonim za tehnološki najrazvijeniju zemlju, a takođe se ubraja u tri najveće svetske sile.
Postavlja se pitanje koliki je uticaj Kine na svet i kolika je njena uloga u sukobu Rusije i Ukrajine.
Gosti "Usijanja" koji su analizirali uticaj Kine na svet, ali posebno na rat u Ukrajini su Jelica Stefanović-Štambuk, redovna profesorka Fakulteta političkih nauka i Zoran Milivojević, diplomata.
Ako je Kina država koja najbrže napreduje u svakom pogledu i ima jedinstvenu viziju budućnosti, Milivojević je otkrio koje su to države koje bi od toga strepile.
- Zna se ko je proklamovao Kinu kao glavnog rivala. Dakle, ne bih rekao da je to jedna zemlja, već ideologija i pristup grupe zemalja koje smatra da dominira i da bi trebalo nadalje da dominira. Mi smo već u multipolarnom svetu, ne početkom ruske agresije, već i pre toga. Doduše, povodom ovog rata jasnije vidimo tu podelu sveta. Kina ima narod, državu i filozofiju koja u osnovi ima lojalnost prema korenima i poštovanje državnog i nacionalnog interesa - započeo je Milivojević pa je dodao:
- Kina je bila vodeća i pre nekoliko vekova, čak i u počecima civilizacije, čak je i tada bila sila. Ona se samo vratila na jedno mesto zbog određenih okolnosti.
Potom je pričao o ulozi velikih sila i ravnoteži snaga u sukobu u Ukrajini.
- Ušli smo u situaciju u kojoj se ide prema rešenju koje mora da odrazi ravnotežu snaga. Izlaz iz ovoga je ravnoteža snaga, bez obzira na to što svi žele da pobede. Onog trenutka kada se Rusija odlučila za silu, ona ne može da ide nazad. Zadnje sredstvo kod velikih sila je upravo sila. Da je bilo drugog sredstva, koje bi bilo ubedljivije, ne bi bilo sile. Otuda i termin "velika sila", nije to slučajno tako. Jedna strana ne želi ravnotežu snaga, iz osećaja superiornosti za koji ne pristaje da se promeni. Ipak, druga strana želi da pokaže da su se stvari promenile i da su u najmanju ruku ravnopravni - rekao je Milivojević, pa je nastavio:
- Na žalost, taj element će odrediti front. Dakle, ne nešto što je civilizacijski bolje za sve nas, već ono što je antipod civilizacije u ovom trenutku, a to je sukob, rat, uništavanje svega, baš zbog toga što je tehnologija otišla toliko daleko. Ne verujem da će iko moći da živi u Donbasu u narednih 20, 30, 50 godina, bez obzira na to kako se to završi.
Stefanović je rekla da je Kina sila koja raste i koja je verodostojna da doprinosi razvoju drugih.
- Ovo je vrsta nove sile, koja sve radi diplomatijom, zato što je cela ideja okrenuta ka tome da ta ljudska zajednica sa zajedničkom budućnošću mora da bude odraz onoga što Kinezi procenjuju kao epohalna promena. Mi živimo u promeni epohe, u promeni civilizacije. U toj promeni se podrazumeva da sila koja raste i koja je verodostojna da doprinosi i razvoju drugih - rekla je Stefanović, pa se osvrnula na odnos između dva predsednika:
- Si Đinping i Džo Bajden nisu stranci. Dovoljno se dugo poznaju. Pojava u američkoj strategiji nacionalne bezbednosti jeste da je Kina najveća pretnja. Bajden je u jednom telefonskom razgovoru rekao da moraju da se razvijaju jer će im Kinezi pojesti ručak.
Kurir.rs