Društvene mreže preplavljene su stranicama na kojima se falsifikovana roba nudi kao originalna.
Na njima možemo da kupimo vernu kopiju torbe poznatog svetskog brenda, i pomislimo kako nam je svima lepo, međutim, upravo tom kupovinom verovali ili ne možete postati finasijer terorističkih organizacija.
U kom smeru ide novac koji dajemo neovlašćenim prodavcima falsifikovane robe odgovorili su Vladimir Marenović, advokat i Dževad Galijašević, stručnjak za bezbednost za jutarnji program Kurir televizije.
- Problematika nije nimalo jednostavna, a problem je još veći jer je po pravilu međunarodno organizovan. Internet koji je prisutan u dominantnoj meri čini ovaj problem još komplikovanijim. Prema izveštajima Europola 2019. godine je trgovina falsifikovanih proizvoda iznosila 500.000.000.000 dolara! U Evropskoj Uniji, samo uvoz falš robe je iznosio oko 130 milijardi evra. To je priča samo o uvozu, a postoji roba koja je proizvedena u EU. I dalje smatram da je primarni motiv svega toga lično bogaćenje, ali u odnosu na cifru, bilo koji procenat da ide u finansiranje terorizma nije zanemarljiv - započeo je Marenović.
Nakon toga, Galijašević je pričao o akciji Europola, kao i to da terorizam uvek ima pozadinu političkih ciljeva
- Sama mogućnost da određena vrsta priroda može biti usmerena na finansiranje terorizma i svi dokazi koji na to ukazuju, može biti razlog da se javnost pozabavi ovim pitanjem. Terorizam je takvo organizovano krivično delo koje u pozadini uvek ima određenu vrstu političkih ciljeva. Trgovina narkotika, oružjem, ljudima, automobilima uvek su bili glavni osnov finansiranje terorizma - započeo je Galijašević, pa nastavio:
- Akcija koju je sproveo Europol u 26 država je dokazala i pokazala njihovo delovanje, jer su zabranili i potpuno uklonili 12.500 sajtova, preko kojih je proizvođena ova onlajn trgovina, preko koje su prodavani falsifikati. U 11 država su pronađeni tragovi da je deo novca odlazio u obaveštajne i obrazovane institucije koje su povezane sa terorizmom.
Kurir.rs