Semka Sokolović-Bertok bila televizijska, pozorišna i filmska glumica, a pored toga bila je i vrhunska šahistkinja, a osam puta je osvajala državno prvenstvo u Hrvatskoj.
Rođena je u Sarajevu 1935. godine u porodici Rasima i Abide Sokolović, a 4. marta je obeležena godišnjica njene smrti. Semka je preminula 2008. godine u Zagrebu od posledica moždanog udara, u 72. godini života.
Pored pozorišnih uloga ostvarila je zapažene uloge i u filmovima i televizijskim serijama, prvu ulogu na filmu je imala 1956. godine, u filmskoj drami "U mreži" reditelja Bojana Stupice, zatim igra u mnogim jugoslovenskim i hrvatskim ostvarenjima.
Zapažene role ostvarila je u televizijskim serijama "Kuda idu divlje svinje", "U registraturi", "Velo misto" i filmu "Majstori, majstori", a jednu od poslednjih uloga igrala je u popularnoj seriji "Bitange i princeze".
Poreklo
Zanimljivo je da je Semkina porodica vuče poreklo od legendarnog Mehmed-paše Sokolovića, te da joj je i deda bio beg. Rasim Sokolović bio je finansijski inspektor, a preminuo je kada je Semki bilo tri godine. Odrastala je uz sestru Bademu i majku Abidu.
Zanimljiva biografija
Tokom srednjoškolskog perioda Semka će se baviti mačevanjem, ali će od ovog sporta morati odustati zbog povrede. Međutim ostaće joj ljubav za sport, od šaha preko fudbala do veslanja. Osim uspeha u bridžu ostvarila je uspehe i u igranju šaha, jer je osam puta osvajala naslov šahovske prvakinje Hrvatske.
U Sarajevu je pohađala glumačku školu. Nakon položene velike mature (1953.) odlučila je da se okuša na prijemnom ispitu glumačke akademije. Impresionirala je dr. Branka Gavellu, postala njegov asistent i zaposlila se u Zagrebačkom dramskom teatru (posle preimenovano po velikom režiseru).
Bila je majstor velikih scena. Svojim neretko otresitim, strogim nastupom u nekoliko minuta ili sekundi bi se usekla gledaocu u pamćenje, čak jače nego neki glavni glumci. U komediji Rajka Grlića "U raljama života" igrala je tetku iz Bosanske Krupe tako sočno da su i publika i kritičari zažalili što oko nje nije izgrađen ceo film.
Za prve važne uloge zahvalna je Fadilu Hadžiću, koji je u njoj prepoznao vrsnu karakternu glumicu. Ostvarila je vrhunske role u “Službenom položaju”, “Drugoj strani medalje”, “Protestu” i “Divljim anđelima” i polako stasala u jugoslovensku Telmu Riter. Prigrlili su je i režiseri nove generacije, najpre Goran Marković, koji joj je u filmu “Majstori, majstori” poverio prvu veliku filmsku ulogu.
Ulogu dobila kartanjem
Reditelj i scenarista ovog ostvarenja prisetio se kako je Semki Sokolović Bertok dao prvu glavnu ulogu u karijeri.
- Semku sam izvukao iz anonimnosti. Godinu dana pre početka snimanja bio sam u Dubrovniku na letovanju i igrali smo preferans. Ona je došla i sve nam pare uzela. Posle sam shvatio da je Semka šahovski majstor i kockar. Na kraju sam saznao da je i glumica i doveo je na film - ispričao je Goran Marković.
Kockar
Iako je važila za izuzetno talentovanog kockara, sebe je smatrala takmičerem.
- Ja sam više takmičar negoli kockar. Ja i kocku, pravu kocku, istinsku, doslovnu shvatam takođe kao neko akmičenje. I kad igram karte za novac, ne mislim koliko ću ga izgubiti. Jednostavno, mislim hoću li uopšte dobiti ili izgubiti. Možda bi bio kockarski da sam rođena u drugačijim uslovima, da sam imala mnogo novca i da sam mogla ići po svetu kockati se.
Možda bih to izabrala, obzirom na moj duh, ali budući da to nije tako, ograničila sam se da to stvarno bude takmičenje u životu. Mislim da to nije ništa loše, da iz toga može samo nešto dobro da se izrodi - govorila je Semka u intervjuu za Studio 1985. godine.
Novinar je tom prilikom upitao da li je istina da je tražila da je sahrane sa kartama, na šta je ona potvrdno odgovorila uz osmeh.
- Jesam, možda se i onde nađe neko ko će igrati karte. To sam zaista rekla i ostajem pri tome, jer je to jedan od mojih velikih hobija - rekla je glumica.
Pozniji život
Tokom osamdesetih je postala puno važnija filmska glumica nego što je bila prethodnih decenija, a otkrile su je i televizijske serije, pa se ni nakon penzije u “Gavelli” više nije mogla požaliti na nezaposlenost (šjora Sena u “Boljem životu” posebno draga široj domaćoj publici). A i nakon raspada Jugoslavije redovno su joj stizale ponude iz Sarajeva, Beograda i Ljubljane.
Svoj radni vek je provela u Dramskom kazalištu Gavella gdje je glumila od 1957. godine do penzije četiri decenije kasnije, ali na proslavu 50 godina pozorišta nije pozvana.
Preminula je 4. marta 2008. godine u Zagrebu od posledica moždanog udara. Sahranjena je šest dana kasnije na zagrebačkom groblju Mirogoju.
(Kurir.rs)