Blagica Beti Đorđević je jugoslovenska i srpska džez i soul pevačica, najpoznatija po pesmama "Kraj moje tuge", "Počnimo ljubav ispočetka", "Nasloni glavu"... Svojim talentom stekla je epitet bele pevačice sa crnačkim glasom. Rođena je 1946. godine u Kumanovu, a od 15. godine živi i radi u Beogradu.
Detinjstvo
Beti Đorđević je rođena u selu Matejić (makedonski Matejče) nedaleko od Kumanova. Odrasla je sa bakom, a u jednom intervjuu kazala je da je imala teško detinjstvo s obzirom da je rasla u posleratnim godinama. Iz detinjstva ratnog siročeta, koje je odrastalo uz babu, voli da se seća samo mirisa domaćeg hleba, pita, paradajza i paprike. Sa 15 godina preselila se kod rođaka u Beograd, gde je pohađala Muzičku školu "Stanković", smer violončelo i klavir.
Iza sebe ima karijeru dugu pet decenija, jasno muzičko određenje i adut broj jedan - veliki glas, zbog kojeg je mnogi smatraju srpskom Elom Ficdžerald sa biografijom Tine Tarner - to je u jednoj rečenici Beti Đorđević.
Bogata karijera
Početak i uspon njene karijere vezani su za gitaristu Slobodana Boba Đorđevića, za kog se udala sa 17, a rodila mu sina sa 20 godina i od kog se razvela 1978. Prvo je sa suprugom i njegovim bendom nastupala u američkim klubovima u Zapadnoj Nemačkoj, a nakon toga upoznali su je gosti i posetioci beogradskog hotela "Jugoslavija", gde ih je iz večeri u veče oduševljavala svojim glasom i talentom.
Svoj prvi singl objavila je 1974. godine, na kome su se našle pesme "Kraj moje tuge" i "Noć je lepša s tobom". Do početka 80-ih godina objavila je još desetak singlova. Veliku popularnost doneo joj je hit "Počnimo ljubav ispočetka" koju je prvi put izvela 1976. godine na festivalu Beogradsko proleće.
Veliki uspeh i popularnost stekla je nakon što je zapevala sa slavnom džez pevačicom Elom Ficdžerald. Bilo je to 1972. godine, u jednom hotleu u kome je Beti nastupala, a Ela bila gost. Sedela je u restoranu i slušala bend. Betin glas ju je oduševio, pa su te noći zajedno pevale. Na rastanku joj je poručila da bi želela da je usvoji, ako ikad dođe u Ameriku. Za ovaj gest pročulo se u Beogradu, ali i celoj tadašnjoj Jugoslaviji, pa su Beti, Bob i ostali članovi benda postali vrlo popularni. Sala hotela "Jugoslavija" postala je pretesna da primi sve koji su želeli da ih čuju.
Sa muzičarima iz bivše Jugoslavije, među kojima je bio i, tada neafirmisani klavijaturista Oliver Dragojević tri puta je nastupala u bivšem Sovjetskom Savezu. Kako su tadašnji mediji izveštavali, publika u Moskvi i Sankt Petersburgu ih je svaki put dočekivala s oduševljenjem. Zbog njenog specifičnog glasa i stila pevanja zvali su je "Belkinja crnačkog glasa", a mnogi strani muzičari nisu mogli da veruju da nije rođena u Americi, kolevki džez i soul muzike.
Ubrzo su u Jugoslaviju došli novi stilovi, a ona je kako je sama govorila, odbila da se povinuje trendovima, iako je podržala taj muzički stil. Nastavila je povremeno da nastupa u beogradskim klubovima.
Mlađa publika je imala priliku da je upozna, a starija da je se priseti kada je 2012. objavljen CD sa 23 najvećih hitova legendarne Beti. Sa Rambom Amadeusom (Antonije Pušić), je nastupila 2018. godine na Beoviziji sa duetom "Nema te".
Brak sa Bobom
Kao tinejdžerka upoznala je svog supruga Bobu, brzo su se zavoleli i ljubav je krunisana brakom. Već sa 20 godina se ostvarila kao majka kada je dobila sina Branisalava. Bob je sa svojim bendom nastupao u inostranstvu, a Beti je živela u Beogradu i povremeno mu dolazila u posetu. Jednom prilikom mu se pridružila na nastupu u Zapadnoj Nemačkoj, a njegov bend je bio oduševljen Betinim glasom.
Međutim, sreći je došao kraj i njih dvoje su se razveli 1978 godine, a kao razlog razvoda pevačica je rekla da nisu uspeli da se izbore sa teretom slave.
- Mene su prosto tražili, a on nije mogao da se izbori s tim. Nije to mogao da podnese i došlo je do kuršlusa. Tih poslednjih godina krenule su neke neprijatne situacije... Šteta je to. Petnaest godina braka i na kraju je moralo da se završi ovako kako se završilo - otkrila je Beti u intervjuu za Story.
Smrt sina
Pre nekoliko godina Betin život promenio se, nakon što je njen jedinac preminuo u 47. godini od srčanog udara. Iza sebe je ostavio suprugu Snežanu, ćerku Kristinu i sina Vladana.
- Na groblju sam, gde sam drugo, kad me pitaju… Samo ja znam kako mi je. Danas imaš dete, sutra ga nemaš. Nisam znala kuda ću i šta ću sa sobom da uradim. Nije mi lako da vam to objasnim... Pevam, a pre bih vrištala. Kroz svaku notu, kroz svaku pesmu izlazi moj bol. Ogromna bol. Mog sina više nema… Umro je od srca. Imao je 47 godina. Iza njega je ostalo dvoje dece. Moja unuka Kristina, unuk Vladan i divna snaha Snežana - rekla je pevačica za Blic.
Premda je i nakon toga povremeno nastupala i trudila se da svojoj publici pokloni samo najlepše emocije, pevačica priznaje da od toga dana više ništa nije isto. Nakon toga prestala je da sluša muziku jer ju je ranije slušala sa sinom.
- Moj sin je bio veoma talentovan. Slušali smo muziku zajedno. Sad više ne slušam muziku, ne sluša mi se ništa. Pitaju me ovde da li imam kompjuter, pa otkud da mi je do kompjutera, jesu oni normalni? Pitaju onda pa kako vi funkcionišete. Kako fukncionišem? Ne funkcionišem! Ne slušam ništa. Ne mogu da slušam te stvari koje smo zajedno slušali moj sin i ja. Muzika je strašna po tom pitanju, može čovek na svakakve misli da dođe uz nju...
Njen život od tada je, kako je rekla u pomenutom intervjuu, vreme plakanja. Smogla je snage da nastavi sa radom i nastupi mesec dana nakon njegove smrti, te otpevala pesmu "Crying time".
- Samo mesec dana posle njegove smrti, trebalo je da nastupim na Gardošu. Nastup je davno pre toga zakazan. Otišla sam u Zemun… Stala na binu. Aplauz, ovacije. U publici mnogo onih koji me se sećaju, znaju ko sam… Nisam izdržala... Mislila sam da ću ćutati o svom bolu zauvek. Rekla sam da taj nastup posvećujem sinu koji je umro. I otpevala "Crying Time". To jer moj život od tada - vreme plakanja.
(Kurir.rs)
Bonus video: