Tačno u 12.25 časova, 12. marta 2003. godine ubijen je Zoran Đinđić, tadašnji premijer Srbije. Ubijen je s leđa kada je izašao iz službenog automobila marke "bmw" i krenuo ka ulazu zgrade Vlade.
Pogođen je iz snajpera, a uprkos hitnom odlasku u Urgentni centar i pokušajima lekara da ga reanimiraju, Zoran Đinđić je tragično izgubio život u 50. godini.
U državi je odmah proglašeno vanredno stanje i pokrenuta je policijska akcija "Sablja" u kojoj je uhapšeno ili pozvano na informativni razgovor 11.000 ljudi, a 44 osobe su označene kao članovi zemunskog klana koji su učestvovali u ubistvu.
Njihovo ispitivanje je trajalo danonoćno, a 27. marta ubijeni su Dušan Spasojević zvani Šiptar i Mile Luković Kum, vođe ozloglašenog klana i nalogodavci ubistva.
Sud je kasnije utvrdio da su plan za ubistvo osmislili Milorad Ulemek Legija, tadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije i Dušan Spasojević, a da je iz snajpera pucao Zvezdan Jovanović bivši pripadnik JSO.
I 20 godina posle ubistva ovaj tragičan događaj prate kontroverze. Učesnici su osuđeni na najteže kazne zatvora, a politička pozadina nikada nije dokazana.
Mladen Radulović, urednik portala Kurir.rs, gostovao je u emisiji Usijanje gde je opisao kako je sve izgledalo tog kobnog dana.
- To je bio jedan lep prolećni dan. Mene pokojni urednik Dragan Vlahović, jedan od najvećih naših novinara svih vremena, poslao na jedan zadatak u Ruzvelovoj ulici. Bila je to klasična priča, neki tajkun je hteo da privatizuje preduzeće i ljudi su se bunili. Ja sam sedeo sa jedno 50 do 100 ljudi kada je stigla informacija da je premijer Đinđić ranjen. Prvo sam pitao gde je ranjen, a oni su mi rekli u stomak. Pomislio sam da će se izvući - rekao je Radulović, pa nastavio:
- Brzo sam se vratio u redakciju i još je zvanična informacija bila da je premijer ranjen i da je intervencija Urgentnom centru. Međutim, strani mediji su izveštavali da je Đinđić umro. Jasno je bilo da je premijer već tada preminuo . Posle sat vremena je održana konferencija za štampu u Vladi Srbije gde je Nebojša Čović saopštio najcrnje vesti. Istoga dana je Nataša Micić je proglasila vandredno stanje u državi nakon čega je započela akcija Sablja.
- Najčešće su hapšena rađena van očiju javnosti, a kasnije je policija svakodnevno saopštavala. Stotine ljudi su širom Srbije hapšena. Većina njih je dobrovoljno dolazila na razgovore. Većina njih je ostajala u pritvoru po 48 sati, dok su neki ostajali po čak 2 meseca - istakao je Radulović.
- Toga dana stigle su veoma čudne informacije. Prošlo je gotovo 20 minuta pošto je objavljena informacija da je premijer preminuo u Vladi Srbije, a već su se poternice vrtele za trojicom osumnjičenih. Miloradom Ulemekom Legijom, Dušanom Spasojevićem Šiptarom i Miletom Lukovićem Kumom. To je ona čuvena poternica koju smo mesecima gledali svakoga dana. Praktično jedan po jedan su bili hapšeni - rekao je Radulović i dodao:
- Da je ta poternica bila objavljena nekoliko sati ranije to bi sačuvalo život premijera i u to sam apsolutno siguran. Zašto to nije objavljeno ranije je pitanje za tadašnje moćnike koji danas vedre i oblače državom.
Kurir.rs