Andrej Davidović je 23-godišnji androgini maneken koji nosi revije najvećih svetskih brendova. Sreli smo ga u Parizu na Nedelji mode, gde je učestvovao na četiri revije.
Rođen je u Banjaluci, odrastao u Švajcarskoj. Beograd voli. Životna priča mu je slična kao Andreje, nekada Andreja Pejića. Potiču iz istih krajeva, roditelji su im dali isto ime, bave se istim poslom, u istoj su agenciji, imaju istu agenticu.
Na početku razgovora pitali smo ga u kom rodu da mu se obraćamo. Sa osmehom nam je rekao da mu je svejedno. Tokom razgovora smo primetili da za sebe priča u ženskom rodu kad su u pitanju trenutna dešavanja, dok o detinjstvu govori u muškom rodu.
- Trenutno se radi na mojoj biografiji. Želim s tom knjigom da pomognem ljudima koji su u istoj poziciji kao ja. Želim da mladima koji su u zabludi pokažem da je to sve u redu i da se mora ići napred. Što se posla tiče, radim, u Parizu sam i Njujorku.
Dolaziš li u Beograd?
- Dugo nisam bio, ali volim da dođem, da odem da pojedem ćevape. Volim sarmu, kupus, pasulj. Volim Skadarliju, muziku, da mi sviraju, da igram, da se družim, popijem. Volim rakiju, onu, kako se zove... medovaču. Ma volim sve.
Kako u Srbiji gledaju na tvoju pojavu?
- Ljudi u Srbiji su malo zatvoreniji. Ne znaju previše o ovim stvarima. Ako si dobar čovek, imaš kvalitete, nije bitno koja ti je seksualna orijentacija.
U svetu mode danas ima više androginih modela.
- Andreja Pejić je probila led i meni je sad malo lakše. Neću da kažem da je postalo trend, ali nas ima više. Uvek je bilo, ali sada imamo svoj glas. Dizajneri imaju dobar posao, imaju dva u jednom. Nedavno sam radio i mušku i žensku reviju. Najbitnije je da sve predstaviš u dobrom svetlu, da budeš dobra devojka, a u istom momentu da prodaš i te muške stvari. Nije uvek lako, pogotovo kad se presvlačiš, nekada nije ugodno, bude neprijatno, ali je to posao. Mora da se ispliva i da se ide dalje.
Kada pominješ Andreju Pejić, da li te možda mešaju s njom?
- Dešavalo se. Imam veliki respekt prema njoj. Ona je probila led. Imamo istu agenciju. Bog me je spojio s njenom agenticom, koja zna kako se menadžeriše s manekenima poput nas. Andreja Pejić je sada jako lepa žena, uspešna, bavi se glumom u Americi. Meni je kompliment kad me uporede s njom.
Kad si se prvi put osetio kao žena u telu muškarca?
- Odmalena je tako. Na početku sam i svojim roditeljima pokušavao da objasnim. Nije postojao momenat da se zapitam, već je postojao momenat kada sam rekao - ja sam drugačiji. Moji drugari u školi su imali simpatije, ja ne. Tati sam tražio da mi kupuje barbike. Odrastao sam s mamom koja je jako ženstvena, i sestra i baka su takve. One mi nikad nisu lomile krila.
Kakva je bila prva reakcija tvoje porodice?
- Za njih je to bio u prvi mah šok, ali ja im nisam nepoznata osoba, mama me je rodila i gledala kako odrastam. Nije to bio bum momenat. Da sam neko ko je igrao fudbal, pa da sam rekao da se osećam kao žensko, bila bi drugačija situacija. Kod nas je više bilo da se naviknu na to.
Kako je bilo odrastati, a da si svestan da si drugačiji od ostalih?
- Nikad to tako nisam gledao. Ovako sam se rodio i ne znam za drugačije. Ja samo znam kako je da budem u ovom svom telu. To nije bila odluka, to je tako. Moja odluka je jedino da budem srećan. Moja porodica je uz mene. Imam prijateljice u Njujorku koje su kao ja. One su morale da se isele iz kuće, a nemaju primanja kao ja, pa im je teško.
Hoćeš li promeniti pol?
- Ljudi misle da to odlučiš i to je tako. Ne. To je proces, prvo se priča s psiholozima. Najveća greška je da se nešto uradi prebrzo, jer više nema nazad. Svako odlučuje koliko daleko će ići, koje stvari će raditi, a koje ne. Najbitniji je unutrašnji mir i da sebi kažeš - da, to je tako. Ja neću da se krijem, ja hoću da živim onako kako želim, ne ugrožavam nikoga oko sebe.
Sarađivao si sa Eminom Jahović.
- Bila sam zaštitno lice njene kozmetičke linije. Imali smo promociju u Beogradu i Istanbulu. Tada sam drugačije izgledao, imao sam kraću kosu. Emina je profesionalac, dobar čovek, odličan prijatelj.
Imao si kontakt i s Jelenom Karleušom.
- To je smešna situacija. Poslala mi je jednom prilikom poruku na Instagramu. Nije me pomešala sa Andrejom Pejić, ali je rekla - da li je moguće! Nismo u kontaktu, ali je pratim. Ona je u Srbiji korak ispred svih, dosta ljudi o njoj ima pogrešnu sliku. Borac je, kao i ja. Pametna je, zna šta radi i u Americi se čulo za nju, u Njujorku pišu o njoj.
Jesi li u kontaktu s nekim drugim poznatim ličnostima iz Srbije?
- Možda neki frajer kad mi nešto napiše. Možda su fudbaleri, ali će to ostati tajna.
Kurir.rs/ Sandra Rilak
Bonus video: