Nekoliko sedmica aktivnih borbi za Bahmut doveli su ruske snage do toga da su grad stavile skoro u potpuno okruženje, a u gradskim borbama su zauzele oko 40 odsto grada.
Ukrajinska strana je po svaku cenu odbijala da povuče vojsku iz bezizlazne situacije u opkoljenom gradu, trpeći strašne gubitke, dok su borci privatne vojne kompanije “Vagner” na ruskoj strani, skoro sasvim bez dorektne vazdušne i artiljerijske podrške sa popriličnom brzinom uspevali da savladaju regularne snage Ukrajine.
Sam grad je u bezizlaznoj situaciji a ukrajinska vojska je namerno žrtvovana.
Postavlja se pitanje zbog čega je Kijev odbijao da povuče vojnike iz užasa u Bahmutu, gde nisu i nemaju šansi za odbranu.
Neki izvori govore da su vojnici u Bahmutu žrtvovani političkom odlukom, i strahom Zelenskog da će mu povlačenje narušiti podršku u narodu ali i pred stranim saveznicima - NATO paktom. Tu se spominju i velika razilaženja izmedju vojske koja je zahtevala povlačenje da bi se izbeglo okruženje i bezrazložno uništenje - i Zelenskog koji živi na svojoj propagandi i izjavama da će osloboditi celu Ukrajinu, pa mu povlačenje svakako ne ide u korist. Ako se to ispostavi kao tačno - biće to prvi primer i slučaj u istoriji da je jedan privatna kompanija do nogu potukla oružane snage jedne suverene države - i to snage koje su imale svakakvu podršku SAD i NATO pakta koji su se smatrali do sada najvećom svetskom silom u istoriji.
Postoji i drugi smer razmišljanja a to je da je Ukrajina odlučila da pokuša još jedan, poslednji i odlučujući boj - pokušaj kontraofanzive da se odblokira Bahmut, Rusima nanese odlučujući poraz i da se preuzme inicijativa na frontu koja je odavno u ruskim rukama.
Ovo nije toliko nemoguće - da je u Kijevu došlo do sinergije ideja zapadnih instruktora i savetnika iz zemalja NATO i SAD, i političkih struktura u Kijevu koji smatraju da su sposobni da ruskoj vojsci nanesu odlučujući i poražavajući udarac.
Takav smer razmišljanja je posledica široke propagande koja ruske snage strahovito potcenjuje a ukrajinske uzdiže u nebesa. Ukrajinci i njihovi Zapadni savetnici se pozivaju na “uspehe” ukrajinaca u koncentrisanim udarima na slabo branjene i razrešen snage Rusije oko Harkova, što su pak odmah proglasili svojom briljijantnom vojnom pobedom. Tako da sada postoji velika mogućnost da se oslanjajući na to - uglavnom medijsku “slavu” pokušaju koncentrisani udar na ruske snage.
Dva su moguća pravca - udar na Zaporoškom pravcu u nadi da se odseku ruske snage na Krimu od Rusije, da ukrajinska vojska izbije na Azovsko more i udar prema Bahmutu u nadi da će uspeti da tu Rusima nanesu jak udarac, smatrajući da se na tom forntu nalaze plaćenici “Vagnera” sa slabijom opremom i slabijom podrškom.
Za ovaj drugi slučaj izvori tvrde da su Ukrajinci pokupili zadnje rezerve koje imaju i sve stavili na kocku za jednu odlučujući - biti ili ne biti bitku.
Ideja i nije toliko bez smisla. Ukrajina je u opasnosti da bude samlevena od strane ruskih snaga. Opasnost od Rusije vreba sa juga, na Zaporoškom pravcu - sa istoka od Bahmuta i sa severa iz Belorusije.
Kijev i NATO savetnici bi u ovom slučaju se opredelili da naprave znažan udar Rusima na istoku Ukrajine, makar da ih zaustave i onesposobe za dalja ofanzivna dejstva, a da se onda okrenu brzo na sever, na Kijevsko- Beloruskom pravcu i da tu sačekaju predstojeću rusku invaziju.
Ovo ima logike jer Ukrajina jednostavno nema niti ljudskih niti materijalnih resursa da vodi rat, otvoreni rat sa Rusijom na više frontova.
Užasni gubici Ukrajine koji se bliže brojci od 200.000 mrtvih vojnika - strahoviti broj izbeglica onemogućili su ikakve dalje mobilizacije, ruska artiljerijska sila je neizdrživa, čini se da Rusi imaju neograničene količine artiljerijske municije - Rusija na Ukrajinu ispaljuje mesečno više projektila nego što su to recimo celokupni proizvodni kapaciteti Sjedinjenih Država.
Rat iscrpljivanjem - Ukrajina ne može da izdrži i 2023. godina bi bila užasavajuća kako ze vojsku tako i za ekonomiju i samu državu.
Zato postoji realna mogućnost za pokušaj ukrajinskog protiv udara.
Izvori zato navode da je Ukrajina prikupila sve što ima- oko 50.000-55.000 voinika za ofanzivnu operaciju - što je repsektabilna sila, ali i zadnje mrvice rezervi koje ima.
Tvrdi se da se radi najboljim jedinicama kojima Kijev raspolaže, i da će zaista Zelenski pokušati da izvrši odsusdnu bitku. Veliki problem, kako smo rekli je - Ukrajina nema više rezervi. Poginulog ukrajinskog vojnika nema ko da zameni na frontu. Sa druge strane za svakog palog ruskog vojnika bar tri čekaju da ga zamene.
Svi ruski analitičari govore ozbiljno o ovome i da je koncentrisanje ukrajinskie vojske respektabilno.
Sa ruske strane velika je enigma. Znamo da su Rusi mobilisali ogromnu snagu od 300-000 vojnika, uz oko 150.000 dobrovoljaca i rezervista imamo cifro od ogromnih 450.000-500-000 vojnika. Kompletna ratna tehnika, naizgled neiscrpne zalihe municije, prevlast u vazduhu, artiljeriji oklopu aili i ono najvažnije - svakog Ruskog ranjenog vojnika odmah prevoze sa linije fronta u bolnice u pozadini i na njegovo mesto dolazi drugi.
Ali - enigma je - gde su Rusi?
Oko i u Bahmutu su gotovo isključivo plaćenici “Vagnera” - istina pokazali su se kao izvrsna vojska - ali sa tek ponešto oklopne podrške.
Pitanje je - gde je ruska regularna vojska, gde je oklopna sila koja ide sa njom?
Da li je na severu prema Kijevu? Na istoku ili juzgu Ukrajine? Čak ni zapadni obaveštajni izvori nemaju odgovor na to pitanje.
Ono što je jasno je da nas čeka velika borba i još veća kocka Vladimira Zelenskog,koji ovog puta pokušava da izigrava velikog vojskovođu, sa najtežom ulogom u svom životu.
Pokušava da opravda medijsku sliku o sebi koju su mu skrojili zapadni mediji.
U nerednoj nedelji očekuje nas vrlo zanimljiv razvoj situacije.
Da li nam predstoji ukrajinska “Bitka u Ardenima”, kao poslednji trzaj vojske koja je u rasulu i pod strašnim gubitcima, poput operacije koju su Nemci pokušali da izvedu januara 1945 godine?
Kurir.rs/Aleksandar Kiš