Vehbija Orovčanin (85) je jedan od poslednjih stanovnika planinskog sela Banovica smeštenog između Novog Pazara i Sjenice.
Dane provodi čuvajući svoje stado od 13 koza i svirajući frulicu, prolaznike retko viđa, a vesti sluša na tranzistoru na baterije.
- Imalo je više naroda, sad bogami nema, odselili se ljudi. Idu dalje. Sve manje ima kuća. Idu za grad i tamo-vamo. Onda je imalo posla. Sada nema niđe ništa. Ja sam išao da radim. Bio sam opasan. Đe bih ja radio to bih pozlatio. Tako sam radio vojne stanove. Imao sam po 15 zidara. Bio sam brigadir. Kad sam napustio, rekli su da me neće odjaviti godinu dana, ako hoću da se vratim. Ovo imanje sam sa ovija dlanova zaradio - kaže čobanin i dodaje da mu je lepo u Banovici.
Kaže da je radio širom SFRJ.
- Svuda sam radio gde su me prebacili. Bolje vreme onda bilo. Tito bio živ. Moglo da se zaradi dosta. Ja sam bio opasan, nema, šta zaradim meni je moralo da se plati, a ovo sada jok, ljudi sad slušam ne primaju ništa po pet-šest meseci. Od čega da živi i kako da radi - pita se deka i dodaje da se nekada mnogo više mislilo na radničku klasu.
Sada voli da ide za stokom i izvadi frulicu iz džepa.
- Niko me nije učio nego ja za stokom sam. Imam ti ja frula dosta. Doneli ljudi. Nosim ih sa sobom stalno - priča dobroćudni deka.
Svuda nosi i radio-aparat.
- Imam džepni na baterije. Slušam šta se radi po svetu. Slušam samo vesti. Drugo me ne interesuje ništa. Niđe se ne može čuti nešto dobro, neke gradnje, nego samo ono što ne valja. Ja ga onda zatvorim i turim u džep - kaže deka Vejo uz osmeh.
Sve ređe, kako kaže, viđa putnike namernike
- Kuće same ostale. Odoše ljude po gradovima. Nema tu niko. Ovo malo sojte dođe pa posedimo. Nekada dođe po puna soba. Nasred poljane bio svirač, on svira, a mi igramo, veselimo sada nema naroda, gotovo. Jes, bogami, tako je bilo - završava starina.
Vehbija je inače otac poznatog pevača Nusreta Orovčanina.
(Kurir.rs)