Akademik Dragoslav Mihailović preminuo je u Beogradu u 93. godini, a književnošću se bavio gotovo do poslednjeg dana.
Kada je pre nešto više od tri godine na Sajmu knjiga potpisivao svoja dela, između ostalih i novi roman "Treće proleće", nastavak priče "Treće proleće Svete Petronijevića" iz 1983. godine, književnik je tada odvojio vreme i za razgovor za Kurir.
Mihailović je tada evocirao uspomene na svoje prve dolaske na praznik pisane reči, ali se osvrnuo i na tadašnje stanje u Srbiji.
- Više od 20 godina dolazim na Sajam knjiga. Sećam se kad je moj najmlađi unuk, koji sad ima 17 godina - tada je imao pet - došao prvi put na Sajam. Bio je fasciniran i sav radostan prišao je mojoj ćerki, svojoj majci, i uzviknuo: „Jao, koliko je ljudi došlo samo zbog mog deke“. Šta da vam kažem, nekada je za mene na Sajmu ipak bilo zanimljivije jer sam se ovde nalazio sa svojim prijateljima, koji, nažalost, više nisu živi, sedeli smo na štandovima, brbljali, komentarisali, čitali, ali sada je došlo vreme za neke druge.
Odlučili ste da napišete nastavak nakon 36 godina. Koliko su se naša zemlja i društvo od tada promenili?
- Mnogo. Srbija se dosta promenila nabolje, naročito poslednjih godina, jer su političari napokon digli ruke od takozvanog jugoslovenstva. Nema kuknjave više za Jugoslavijom! Evo, mislim da Aleksandar Vučić i njegova družina nikad nisu spomenuli Jugoslaviju. To je dobro. Naravno, teorijski gledano, verovatno bi Jugoslavija mogla biti bolja za veći broj ljudi da je opstala, ali to se nije ostvarilo. Zato idemo dalje. Srbija ima svoju državu i treba da se drži nje.
Mislite li da je prošlost zaista ostavljena iza?
- Smatram da ljudi u našoj zemlji treba da se okrenu sopstvenoj zemlji. Ne treba da ulaze u sukobe sa ostalim komšijama, neka idu ti koji su se odvojili kuda hoće. Mi ćemo ostati u našoj zemlji, pa ćemo videti kome će biti bolje. Moje mišljenje je da idemo ka boljem i da se to već sada oseća.
Mislite li da pisana reč ima moć i slobodu?
- Mislim da pisana reč nikada nije imala moć da nešto promeni, ali ko zna, možda je dobro što ima ljudi koji u to veruju. Ako je neka moja knjiga stvarno pomogla nekom čitaocu, kao što kažu, onda bih zaista bio zadovoljan.
Veliki broj mladih je sada došao da im potpišete knjigu. Šta za vas znači to što su vaša dela u rukama novih generacija?
- Vrlo sam zadovoljan. Evo, pravi primer je moj roman „Kad su cvetale tikve“. Deset puta je do sada ponovljeno izdanje. To je veoma značajno za mene. Nijedna druga moja knjiga nije doživela toliku popularnost.
Šta mislite, zašto su „Tikve“ svevremene?
- Iskreno, ne znam (smeh). Zaista mi nije jasno što je baš ta knjiga doživela toliku popularnost i zašto nisu neke druge, meni draže, popularnije, ali da ih ne izdvajam sad, to ne bi bilo umesno.
Mislite li da bi „Tikve“ ili neko drugo vaše delo zabranili u ovom vremenu, kao što se to dogodilo 1969?
- Nikad više! Nikad više Josipa Broza i zabrane!
(Kurir.rs)
Bonus video: